РТВ Теорија и пракса
reklo bi se da je taj odblesak naše sadašnjosti, za trenutak zadržan na ekranu i jedan od bitnih zahteva kome televizija več dve decenije teži. „Sve što se o Jugoslaviji putera štampe i ostalih sredstava informacija nazire, vizuelno se može sagledati u portoroškoj selekciji” - smatra Žaklin Bolije (Jacpueline Beaulieu), televizijski kritičar francuskog lista Imanite dimanš (Humanite Dimanche). Izveštač španskog Diaria ABC, Enriko del Koral (Enrique del Corral) vidi u jugoslovenskoj produkciji autentičnost, duh slobode, savremenost i profesionalnost, poredeći je sa najrazvijenijim televizijama u svetu. Naša, pak, kritika i pojedini autori u svojim napisima i razgovorima nakon projekcija nisu delili mišljenje stranih izveštača, smatrajući da naše društvo pruža dalcko veće šanse kao izvor i inspiracija dokumentarne i umetničke transpozicije na televiziji. U izboru dvadeset i sedam dokumentarnih emisja, koje su sačinjavale najveći deo nacionalnog dela Portoroža, prikazana su ipak ostvarenja koja su izgubila svoj negdašnji šablon, redteljski i sniraateljski, i dala izvesnu stilsku originalnost pojedinim televizijskim centrima. Reklo bi se da se titogradski izbor, ргс svcga sa nagradjenom Pričom bez naslova Rajka Cerovića i Lov lovio, umoran hodio Radivoja. Rabrenovića, još jednom potvrdio pravim pristupom reportaži, u kome suptilna stilizacija zaklanja prisustvo snažne rediteljeve ličnosti. To se moglo postići blagodareči i izvanrednoj kameri Sava Jovanovića i Ramadana Turkoviča. Naravno da ima i autora na čije smo priloge navikli da budu na višem nivou nego ovog puta (poznat sarajcvski dokumentarista Milan Andrić: Kroki га Milkin portret). Specifičnost ovogodišnjeg TV programa je i raznovrsnost u tematskom pristupu: Pred milion svedoka - izvanredna dokumentarna reportaža skopskog autora Ivana Andrevskog, radjena sa ranogo duha i
stila; satirična storija iz Zagrebačkog studija Malogradjani, to su drugi Mihovila Gunjače i Luke Mitrovića, u režiji Stanka Majraniča; šarmantna novosadska farsa Gori nebo i zemlja Ljube Vukmanovića i Petra Latinovića. Nagradjene emisije, poput Ijubljanske Rižarna optužuje Jureta Rengova i Vili Brant - kako graditi mostove Bore Mirkovića, unose u političku tematiku kreativnost svojih autora, kao što i emisija Dušana Mitevića o Kini predstavlja interesantno ostvarenje XV studija Beograd. Medjutira, prava društveno-politička, problemska tema, koja bi se uhvatila u koštac sa dilemama što prate naša savremena zbivanja, još uvek nije našla svog televizijskog stvaraoca, bar ne u dokumentarnoj selekciji. Ova opaska izrečena je i na konferenciji za štampu nakon projekcije. Da bi televizijski reporteri bili aktuelni u informativnom i političkom programu, autori i novinari predložili su ulazak kamera na zasedanja Savezne skupštine ili radničkih saveta društvenih i privrednih organizacija. Pretpostavilo se, ipak, da bi to bio ponovljeni neuspeh ranijih sličnih pokušaja, vidjenih već u Portorožu. NOV PRISTUP DRAMI Imajuči u vidu ovaj nedostatak političko-informativnog programa, iznenadjuje odluka žirija da ne nagradi dramu Kazimira Klariča Izjava, u režiji Marija Fanelija. To izgleda nelogično. lako se u obrazloženju ove odluke navodi da: „Ova drama u opčoj producentskoj situaciji predstavlja hvale vrijedno nastojanje da se obradi aktualni i suvremeni položaj običnog radnika-komuniste u tvornici velikog industrijskog grada, čime se neposredno artistički tretira razvoj samoupravnog socijalizma”, ovakvo priznanje ipak nije rezultiralo nagradom. Zanimljivo je da žiri nije dao obrazloženja za nagradjene emisije!
202