РТВ Теорија и пракса

Dr Aleksandar Spasič

KOMUNIKACIJE NESVRSTANIH

Simpozijum „Masovno komuniciranje medju nesvrstanim zemljama” ima genezu koja nije neinteresantna za jugoslovensku javnost. Naime, ideja da se održi ovakav skup, njegovi osnovni konceptualni okviri u tematskom i organizacionom pogledu nastali su u Jugoslaviji neposredno po završetku Alžirskog skupa šefova država ili vlada. Alžirski skup je u izvesnom smislu, kao i za mnoge druge domene saradnje nesvrstanih zemalja, predstavljao prekretnicu i za oblast informisanja. lako su i sva dotadašnja dokumenta njihovih skupova implicitno obavezivale zemlje pripadnice pokreta nesvrstavanja na saradnju u oblasti informisanja, akcioni program Alžirske konferencije je, prvi put u istoriji ovog pokreta, eksplicitno ukazao na neke od neophodnih mera: „Nesvrstane zemlje trebalo bi da vrše razmenu i šire informacije o uzajamnim dostignučima na svim domenima, ргеко listova, časopisa, radija, televizije i sredstava za informisanje u svojim zemljama. One treba da formulišu planove za razmenu iskustava na tom domenu izmedju ostalog organizovanjem uzajamnih poseta delegacija stručnjaka za informacije, kao i razmenom programa fotografija, kulturnih delegacija i umetničkih festivala”. (Akcioni program Alžirske konferencije tač. XIV.) Ovaj sažeti, ali za praktičnu akciju dovoljan okvir, obuhvatio je osnovna pitanja koja su u „radnim papirima” nekih delegacija cirkulisala na Alžirskom skupu. Ako bi za ovaj omedjen prostor sve te brojne ideje o neophodnosti saradnje nesvrstanih u oblasti informisanja trebalo označiti nekim zajedničkim imeniteljem, onda je izraz „mentalna dekolonizacija” najprikladniji. Razmenjujući ideje da se deo alžirskog akcionog programa materijalizuje, grupa naučnih radnika iz

6