РТВ Теорија и пракса

Osobine likova koji učestvuju u nasilju, bilo da su nosioci nasilja ili žrtve, svakako utiču na to kakav če uticaj nasilje imati na gledaoce. Identifikacija je veča sa simpatičnim i privlačnim modelima nego sa drugim. Ako je agresor dopadljiv, tj. lep, pametan, vešt itd. publika ga obično prihvata i usvaja njegove norme ponašanja, stil ophođenja itd. Ako žrtva nije dopadljiva gledaoci teško saučestvuju s njom. Takođe, od presudne je važnosti način na koji se nasilje emituje. Brutalna übistva, teške tuče, silovaonja i slično, prikazana na naturalistički način, sa mnogo detalja, bez obzira u kom se kontekstu emituju, sigurno neče oplemeniti gledaoce.

ŠTA DA SE RADI? To dosta zavisi od funkcije sredstava masovnih komunikacija. U našem društvu sredstva informisanja, a televizija pre svega, po svim kriterijima imaju zadatak da prikazuju svet realno. Međutim, to ne znači da se svet na ekranu odslikava kao u ogledalu bez ikakvog ideološkog i estetskog pristupa informaciji. Naprotiv, s obzirom na ogromnu društvenu funkciju televizije, neophodno je, istovremeno s realnim prikazivanjem sveta, svesno uticati na razvoj pozitivnih impulsa u čoveka i negovati Ijudske osobine korisne za društvo. Nije neophodno da se svaka prezentacija nasilja eliminiše sa televizijskog programa. Nasilje treba da se emituje na televizijskom programu, pre svega zbog toga što je ono, kao i Ijubav, prisutno u životu Ijudi od

185