РТВ Теорија и пракса

nisu adekvatna ni za sve društvene delatnosti zbog širokog dijapazona različitosti njihovog ekonomskog karaktera. Rešenja koja je dao Nacrt zakona svode se na sledeće: 1. Radnici u osnovnoj organizaciji koja obavlja jednu od društvenih delatnosti stiču dohodak iz ukupnog prihoda koji ostvare slobodnom razmenom rada, neposredno ili ргеко, odnosno u okviru samoupravne interesne zajednice, iz dohotka drugih osnovnih organizacija, prema doprinosu koji su svojim radom dali u stvaranju nove vrednosti u materijalnoj proizvodnji, povećanju proizvodnosti ukupnog društvenog rada i razvoju društva u celini. 2. Radnici u osnovnoj organizaciji koja obavlja jednu od društvenih delatnosti mogu ostvarivati ukupan prihod slobodnom razmenom rada, neposredno ili ргеко, odnosno u okviru mesne zajednice ili samoupravne interesne zajednice, i iz ličnog dohotka radnika ili dohotka, odnosno prihoda drugih radnih Ijudi, prema doprinosu koji su svojim radom dali zadovoljavanju ličnih i zajedničkih potreba i interesa tih radnih Ijudi. 3. Način na koji radnici u osnovnoj organizaciji koja obavlja društvenu delatnost ostvaruju ukupan prihod kroz slobodnu razmenu rada je „naknada za obavljanje delatnosti odnosno izvršene usluge (cena usluge) ili po drugim osnovima u skladu sa samoupravnim sporazumom”. Po osnovu slobodne razmene rada ostvaruju ukupan prihod i stiču dohodak i radnici u svim radnim zajednicama. 3. DOHODAK U RADIO-DIFUZNIM ORGANIZACIJAMA Na početku smo napomenuli da se specifičnost radio-difuzije kao delatnosti ispoljava i kroz određene specifičnosti dohotka koji se u njoj stvara. Istovremeno smo i postavili pitanje da li rešenja data u Nacrtu zakona o udruženom radu respektuju ove specifičnosti. U uslovima kada Nacrt zakona daje zajednička rešenja za ostvarivanje ukupnog prihoda i sticanje dohotka za krajnje raznoliku skupinu osnovnih organizacija normalno je očekivati da takva rešenja ne mogu sasvim zadovoljiti i da dovoljno ne respektuju određene osobenosti i specifičnosti koje objektivno postoje.

27