РТВ Теорија и пракса

SAD ostala je samo sistem distribucije programa, dok sc uopšte ne javlja kao producent programa. U našim prilikama verovatno ncćcmo oscćati ograničcnja koja proističu iz društvcno-političkc sfcrc, jcr razvoj samoupravnih odnosa ide bržim tcmpom nego njihova artikulacija kroz programskc sadržajc. Mcđutim, vcrovatno jc da ćcmo oscćati ograničenja drugc vrstc - ograničenja iz kulturnc sfcrc. Prevazilaženje ovih ograničcnja zavisi od tcmpa kojim čc sc kretati dva susretna društvcna procesa: dcmokratizacija kulturc i uzdizanje opšteg kulturnog nivoa. Ovdc, rckli bismo, imamo suprotnu situaciju. Naime, programski sadržaji idu u izvcsnom stepenu ispred realno konstituisanih odnosa. Osnovni tok sve veče programske ponudc, koji je bitna karakteristika javne difuzije u sadašnjcm pcriodu, praćcn jc određenim derivatima koji nastojc da višc ili manjc uspešno prevaziđu jaz između posredničkc komunikacijc namcnjcnc anonimnom auditorijumu i neposredne komunikacijc prilagođenog, individualizovanog pristupa. Ove dcrivatc možemo najjasnije prepoznati u sve većem učešču u programima emisija sa personalizovanim pristupom i cmisija sa raznim oblicima participacije slušalaca - gledalaca. Personalizovani pristup u prczentaciji sadržaja možemo da ilustrujemo ulogom voditelja u različitim emisijama, počev od vesti pa do zabavnih programa. Voditelj sc javlja rclativno rano u istoriji radija (kasnijc prelazi i na tcleviziju), mada ovaj tip prezentacije u našoj zemlji preovlađuje tek u poslcdnje vrcmc. Za razliku od spikcra, koji uvek nosi određene karakteristike „zvaničnog prcdstavnika” institucije, voditelj svojom individualizovanom interpretacijom nudi auditorijumu mogučnost individualnog opredeljenja, uspostavljanjc intimnijeg psihološkog odnosa, identifikacije. U tom smislu, voditelj je „bliži” neposrednoj komunikaciji od spikcra. Emisije sa participacijom takođe imaju zadatak da programe što više približe neposrednoj komunikaciji. Bilo da sc radi o cmisijama sa neposrcdnim učešćem publikc ili sa drugim kombinacijama (javljanje telefonom i sl.) „filozofija” ovih programa je uvek ista: omogučiti na neki način prcdstavnicima auditorijuma da participiraju u programu kako bi sc sadržaj prilagodio njihovim intcrcsima, žcljama i sl. I ovaj način prezentacije stvara povoljnijc psihološkc uslovc za vođcnje komunikacijc.

11