РТВ Теорија и пракса

U tom pogledu već postoje prva iskustva. Pojedini bioskopski filmski projekti pružaju mogućnost da se rade i kao televizijske serije, kao što i televizijske serije pružaju mogučnost za bioskopsku eksploataciju. Iskustva sa Užičkom republikom, Partizanima, Otpisanim i Salašom u Malom ritu pružaju dobar osnov. U takve poduhvate treba se upuštati sa više plana, smišljenije i pravovremeno - od samog početka projekta. Ovakva međumedijska saradnja takođe je jedna od karakteristika savremenog razvoja komunikacija. Razume se, ne radi se o mehaničkom prenošenju sadržaja pripremljenih za određeni medij, već o sinhronoj izradi različitih varijanti (serijski film za televiziju, dugometražni film za bioskope), od kojih je svaka prilagođena zahtevima pojedinog medija. Delovanje ekonorpskih faktora na tehnologiju od dalekosežnog je značaja. Ne vraćajuči se suviše daleko u istoriju televizije, možemo konstatovati da je u periodima kada ekonomski faktor nije delovao restriktivno, kada nije vršio pritisak na programsku produkciju, dolazilo do prodora televiziji tuđe tehnologije. Prc svega radi se o filmu, filmskoj tehnologiji i metodima rada koje ona nameče. Tako možemo da vidimo da je u tclevizijsku produkciju zemaija istočne Evrope relativno brzo prodro film (ne samo zbog društvene organizacije i nivoa produkcije elektronskih uređaja, već i zbog obilnih materijalnih sredstava), a da se sličan trend zapazio i u razvijenim zapadnim mrežama, koje su raspolagale znatnim materijalnim srcdstvima, Razlozi tog prodora filma i njegove tehnologije su višestruki. Filmska tchnologija i način rada (snimanje kadar po kadar) pružaju „komotnije” uslove produkcije, obrazovanje kadrova koji koriste filmsku tehnologiju je razvijenijc, nego što je obrazovanjc „clcktroničara”, itd. Nije stoga čudno, što je ova, za telcviziju ipak „stara” tehnologija, u uslovima obilja sredstava, niz godina dominirala na području tclevizijske produkcijc. Međutim, svc vcći kapacitct televizijskc produkcijc, a posebno ekonomskc teškoćc koje su se poslednjih godina javile, nužno su vratile trend razvoja ka elcktronici i ka izvcsnim karakteristikama nekadašnje „živc” televizije. Ekonomska prinuda dclovala jc kao izuzetan stimulans za razvoj novih, fleksibilnijih elektronskih uređaja i danas smo svcdoci izrazitog trenda većeg korišćenja elektronike, koji će sc, izvesno, nastaviti i u narednim godinama. Televizija se vrača

13