РТВ Теорија и пракса

te mere efektna, u najboljem značenju ove reči, da bi, verovatno zasluživala i posebnu analizu, u kontekstu mogućeg istraživanja specifičnosti radio-umetnosti. Nagrade su dodeljene: italijanskoj radio-dramskoj emisiji Sitne sposobnosti, Franka Rufinija, u režiji Đorđa Bandinija (Prix Italia 1976) i francuskoj Ne zaboravi me, Madlene Luis, u režiji Bruna Žijea (Prix RAI 1976). Nema sumnje, obe nagrađene emisije visoko nadmaluju proseke i standarde radio-dramskih realizacija, bar kad se gleda iz aspekta produkcije koja je predstavljena na festivalu. Cak bi se moglo reči, i pored razlika koje su donekle i žanrovske, da ova dva radio-dramska dela imaju jednu bitnu zajedničku karakteristiku: polifoničnu strukturu maštovite razigranosti koja je u Sitnim sposobnostima prividno nespretnija, ali i ambicioznija dok je u francuskoj emisiji iskričavija, raznovrsnija i neobaveznija. Pored ostalih kvaliteta, italijanska emisija je izmamila posebna priznanja zato što je „rehabilitovala” mono-tehniku, več pomalo odgurnutu ustranu raskošnijim stereo metodom, dok je francuska deraonstrirala sposobnost raspcvanog poigravanja stereo kombinacijama. I u jednoj i u drugoj zvuci se presreču i sustižu u akustičkom prostoru, povezuju realno i imaginarno, a zatim „kidaju uspostavljene veze da bi se ponovo susreli u obliku nove kombinacije ili privremeno uspostavljene sinteze.” lako nisu izvan poznatih literarnih manira, francuski tekst čak uveliko druguje sa njima ali na jedan distancirajuči način koji daje utisak posebne svežine, obe nagrađene emisije izlaze iz konvencionalne radio-dramaturgije i slušaocu sugestivno demonstriraju stvaralačku autentičnost. Možda je očigledan realizacijski rezultat francuske i italijanske emisije, uz pomenuti nesporazum sa Gasparom, olakšao posao žiriju, ali nije bio dovoljan da na visini održi i opšti utisak o preslušanoj radio-dramskoj produkciji, i pored toga što je u konkurenciji učestvovalo više emisija koje bi se mogle označiti vrednim i atraktivnim.' Nivoi, naročito rcalizacijski, bili su veoma različiti; bilo je velikih padova, ali i izuzetnih radiofonskih ostvarenja. Sem nekoliko već pomenutih izuzetaka dominirale su „male”, intimne Ijudske teme, o zatvorenom unutrašnjem svetu, o

' Jugoslavija je učestvovala sa dve radio-dramske emisije: Hojladrija, Franeta Puntara (Ljubljana) i KHobrandiije, Dušana Iliča (Beograd).

205