РТВ Теорија и пракса

naglašavao da je tehnologija medija ona koja pokriva fizičko vreme i fizički prostor, mada ona i to može da postigne, a ustvari transcendiraju se društveno vreme i društveni prostor čineći tako razliku između prenošenja informacije i komunikacije. Tokom svih vaših rasprava implicitno i eksplicitno je bio prisutan pojam sredstava komuniciranja koja menjaju našu društvenu, a ne našu fizičku geografiju. Kasnije je u akademskim krugovima postalo vrlo moderno da se govori o komunikaciji na jedan apstraktan način i da se kao osovni model komunikacije uzima način na koji Ijudski mozak obrađuje, pohranjuje i obezbeđuje informaciju. Nalazim da je ovaj način raspravljanja pogrešan jer isključuje bitno društvenu i istorijsku prirodu komunikacije. Ukoliko uzavrela kapljica tečnosti padne na vašu ruku, mozak ne razlikuje da li se radi o vodi ili o kafi, kao što je sigurno da ne može da postigne estetičko razlikovanje stimulansa. Međutim, ako pripadate kulturi u kojoj kafa predstavlja tabu, tada će biti veoma važno razlikovati da li je ta tečnost voda ili kafa. Valja istaći da je u raspravi o „preopterečenosti informacije” ta tema vrlo brzo prerasla u problem „raskoraka informacije”, u problem koji je društvene a ne fiziološke prirode.

KONTEKST KOMUNIKACIJE Valja se podsetiti na još jedno očigledno pitanje, a to je da Ijudska komunikacija nikada ne može postojati u društvenom vakumu. Ona se uvek nalazi u nekom društvenom kontekstu i sama je uslov društvenog konteksta. Otuda i teškoća da se stvari uopštavaju. Različite nacije imaju različite geografske i različite društvene sisteme, kao što imaju i različite istorije. A više puta tokom ove konferencije Ijudi su klimali glavama govoreči: „АИ, u mojoj zemlji to je drugačije”, Ova kontekstualna relevantnost daje komunikaciji njenu snagu, ali i njenu krhkost. Ja uvek svojim studentima puštam ploču „Danas ja to još uvek mogu da čujem” kako bi mogli da čuju velike Cerčilove govore. Oni među vama koji ih se sećaju iz 1940. sećaju se, kao i ja, koliko su oni značili u našim životima, drugim rečima koliko su bili komunikativni. Međutim, studentima sedamdesetih godina ti divni govori zvuče „nadmeno”, pompezno izvan svake sinhronizovanosti sa njihovim ritmom, njihovim kontekstom.

35