РТВ Теорија и пракса

mora da insistira na obrazovnoj i vaspitnoj vrednosti karakterističnih detalja, suštinskih stavova, pri čcmu se podrazumeva da oni u scbi nose svu kompleksnost pojava, sveta - pa se u takvoj vezi i daju i po tom kriterijumu i biraju. Realizujuči program na ovim osnovama, nc odvajajuči se nikad od našeg savremenog života i razvoja obrazovanja i vaspitanja, Radio-škola jc prvih godina u okviru kulturnog sektora Radio-Beograda bila vrlo zapažena redakcija: ali vcć tada njenc oficijelne, pa i finansijske veze sa prosvetom nisu bilc „zavidne”, iako je na inicijativu Radija održano dosta skupova prosvctnih radnika na kojima se slušao program Radio-škole, razgovaralo o njemu i o njegovom boljem koriščcnju. Tokom dugogodišnjeg rada Radio-škola jc imala svoje spccifičnc krize, povremeno jc preovladavao stil prcdavanja, gubila jc, višc ili manjc, vezc sa svojom bazom, ali, mislim, da sad nije potrebno ulaziti u razmatranja svih tih kretanja. Mnogo jc celishodnije vidcti šta je, ili šta možc da budc Radio-škola danas, u uslovima postojanja televizije, i posebno, u uslovima daljeg samoupravnog preobražaja našeg društva, odnosno obrazovanja i vaspitanja. Što sc tičc tclcvizijc, mislim da ona ne „ugrožava” radio. Tak-ođc, nisam pristalica ideje da, kad su u pitanju cmisije za učenikc, treba podeliti domcne, s obzirom na specifičnu prirodu pojedinih mcdija, bcz obzira na misao da sc „isto spoznajc samo istim” (Empcdokle). Razumc sc đa iznescni stav ne znači da radio, odnosno Radio-škola trcba da se prihvata baš svih tcma i da, za neke izvanredno značajne oblasti u domenu vaspitanja i obrazovanja nije mnogo pogodnija tclevizija ... Ali, poznato jc da jc, pratcči radio-emisiju, dete oslobođcno clcmcnata koji su, kako kaže profesor dr Jovan Đorđevič „parazitarni za inteligenciju” (gestovi, mimika), i ono čini napor koji je „intclektualno mnogo čistiji” (Mialare), od onoga pri pračenju, rccimo, tclevizije. A što sc tiče „slika”, auditivni doživljaj možc, porcd ostalog, izazvati i čitavu seriju unutrašnjih „viđenja”, kada „auditivno” prelazi u „unutrašnjc optičko”. Radio-emisija, zapravo, i vredi onoliko koliko podstakne slušaoca na sopstvenu misao, na individualno oblikovanje, i u tom smislu je radio izraziti medijum „otvorcnog polja”, „odloženog suda", sa mnogo prostora za individualnu kreaciju - misaonu i estetsku.

48