РТВ Теорија и пракса

oblastima, Radio-škola nastoji da u okviru svojih mogućnosti, kao znatno startniji, pokretljiviji medij, deluje i kao korelat izvesnih, ponekad i društveno verifikovanih nedostataka nastave. (Recimo, u smislu njenog osavremenjavanja, povezivanja sa životom, afirmacije stvaralaštva, kreativnosti samog auditorija, otvorenosti prema njemu i sl.). Ona nastoji da prevazilazi, nadoknađuje izvesnu, često prirodnu, zakonitu statičnost školskog sistema u odnosu na tempo razvitka sveta oko nas, posebno naše samoupravne socijalističke zajednice. Redakcija, odnosno Obrazovni program Radija polazi od stava da je, pri relativno malom vremenskom prostoru kojim raspolažemo, društveno najcelishodnije da pokušamo izvuči maksimalne programske konsekvence iz aktuelnih (a fundamentalnih, strateških) kretanja u ovom domenu, koja u sažetom vidu sadrže i rezolucije X Kongresa SK] i VII Kongresa SK Srbije o samoupravnom preobražaju vaspitanja i obrazovanja. To je, рге svega, afirmacija marksizma, samoupravnog socijalizma kao celovite idejne osnove našeg vaspitanja i obrazovanja, neraskidivog zajedništva naših naroda i narodnosti, afirmacija naših revolucionarnih tradicija kao i revolucionarne baštine i naprednih snaga u svetu, politike nesvrstanosti; obrazovanje i vaspitanje za opštennarodnu odbranu i samozaštitu; afirmacija integrisanosti učenja i stvaralačkog, proizvodnog rada, obrazovanja kao permanentnog životnog procesa, itd. Tematska analiza emitovanog programa Radio-škole u velikoj meri bi potkrepila navedcna nastojanja, ali ovde za to nemamo dovoljno prostora. Međutim, ne može se zaobiči ono bitno pitanje: kako, u kojoj formi to dajemo, podvlačeći činjenicu da, verovatno, nema težeg i komplikovanijeg posla u ovom domenu od prezentiranja marksističkog i uopšte društvenog obrazovanja i vaspitanja - za decu, za mlade, a ne biti suvoparan, dosadan. Moramo reči da su se u vreme svojevrsnog „buma” ove tematike (iako Radio-škola nije ni ranije bila van društvenih kretanja) ispoljavale tendencije ka oficijelnosti, verbalizmu, izlaganju ех cathedra - formalnom oduživanju tematici, ali je sve to na vreme uočavano i naporima Redakcije i Obrazovnog programa kao celine, te tendencije su u dobroj meri „amortizovane”, a ti sadržaji postaju u vaspitno-obrazovnom smislu sve delotvorniji. Sve je više cmisija koje, kako se to u pedagogiji kaže, pored nivoa informacije, ekspozicije obrazovno-vaspitnih vrednosti, činjenica, obezbeđuju i fazu takozvane interiorizacije, dotiču se stava pojedinca, ili, još

50