РТВ Теорија и пракса

izvesna selektorska i komentatorska, urednička ili reporterska ruka pri prenošenju recipijenta u ulogu svedoka događaja. Dobro je, u istom redu težnji i potreba, da se smanji na što neophodniju meru udeo anonimnih prenosilaca poruke (na primer: redaktora za koje svi znaju da ~iza scene” obrađuju tekst, ili spikera koji tu tuđu redakturu tuđeg teksta čitaju na takođe otuđeni način). Zato sve više dovodimo i goste u živi program, da znalci ili očevici, ili direktno zainteresovani Ijudi autentično svedoče o pojavi, događaju ili problemu. A i od novinara sve više tražimo da kompetentno govore, da svoja znalačka mišljenja ili živa viđenja o kojima svedoče izlažu sa argumentacijom. Time se postiže jedan od najbitnijih zahteva angažovane poruke: ona se verodostojno personalizuje. Depersonalizovana komunikacija u sferi javnih društvenih uticaja, tj. poruka iza koje ne stoji ni ime, ni forum, ni organizacija, ni pravno lice (ili stoje svi po malo i u zamagljenom vidu) ne može da bude uverljiva, angažovana, jednom rečju valjana. Takvim razlozima rukovode se redakcije RTB (naravno, ne samo one) kad poslednjih godina sve više uvode novinare i druge programske stvaraoce i u ulogu neposrednog prezentatora, voditelja emisija. Kao i svaka nova i dobro zasnovana koncepcija, i ova o voditeljstvu kao angažmanu poruke, pokazala je tendenciju da više postane pomodni manir, a manje da pušta duboko korenje svog punog smisla i sve višeg kvaliteta. Broj voditelja je rapidno rastao, prerastajući krug ličnosti koje su obdarene i osposobljene za verodostojno kompetentno kazivanje, spuštajuči zamisao sve više na teren (amaterskog) spikerstva. Citajući tuđe, često depersonalizovane tekstove, koji su izgubili početnog autora a u voditelju nisu mogli da dobiju novu, oplemenjenu autorsku verziju, čitajuči čak i zvanična saopštenja i TANJUG-ove vesti o svemu i svačemu, voditelji često degradiraju svoj poziv, deprofesionalizuju spikerstvo, a ne pojačavaju personalizovani angažman saopštavanja. Ni stručni rad u redakcijama, ni čvrsti kriterijumi odbira novinara koji mogu i treba sami da saopštavaju informacije i komentare do kojih su došli, ili da vode emisije, nisu bili - rekli bismo na nivou velikog i složenog zadatka o kome je reč. Tako se i u ovom kontekstu nametnulo pitanje: da li izneverena koncepcija, ma kako zamisao bila dobra, ne donosi u praksi više nepovoljnih pojava nego prednosti?

14