РТВ Теорија и пракса

emisija, traži konkretizaciju situacije, ličnosti i događaja. Stoga je i televizijska drama prevashodno literatura, pa tek potom slika. Dijalog TV drame, za razliku od filma gde informaciju i emociju podjednako prenose reč i slika, jeste osnovni činilac dramske radnje. Slika, zvuk, muzika, svetlost, jesu neophodni činioci drame, ali odlučujuću reč ima dijalog. Valja istaći još jednu karakteristiku studijske drame. To je efikasnost snimanja, brzina kojom se drama u studiju može snimiti. Reč je, svakako, o magnetoskopskoj traci koja odmah može da reprodukuje snimak, neposredno pošto ga je primila. U roku od nekoiiko minuta mogućno je pregledati snimak cele sekvence ili kadra, ustanoviti kvalitet i odlučiti se za eventualno snimanje dubla. Tehnologija snimanja u studiju upućuje na doista brz i racionalan rad. Korekcije snimka obavljaju se odmah, tehnika snimanja je anticipirala iskustva filmskog snimanja i pozorišnog mizanscena, pa je stoga studio televizije postao sinonim efektnog i efikasnog rada. Svakako, ovakav tempo ne dopušta cizeliranje ukoliko pre toga reditelj nije dobro razradio knjigu snimanja. Sve ono što karakteriše rad na filmu (kadriranje, montažni sto, laboratorija, itd.) u studiju je zamenjeno magnetoskopom. FILMSKA DRAMA Nesporazumi oko toga šta je televizijska a šta filmska drama proizišli su iz pojedinih stavova koji apriori, često na osnovu pretpostavki, teJevizijski scenario posmatraju kao jednu ili drugu operativnu mogučnost samo na osnovu spoljnih naznaka. Reč je,

30]