РТВ Теорија и пракса

Interesantan dokument predstavlja kopija pisma od 14.3.1930, u kome Kodeli obaveštava berlinski Telefunken da če moči da izradi neke delove u Ljubljani, i to u laboratoriji Francija Bara na Mestnem trgu 5. Usavršeni projekt više nije imao nit, nego čelični štap, koji je sigurnije održavao pravu frekvencu. Taj štap i još nekoliko sporednih delova izradio je Franci Bar. Marta 1930, specijalizovana nemačka revija „Femsehen” je objavila Kodelijev članak o televiziji, sa svim skicama i podrobnim opisom. Sa svojim aparatom Kodeli je konačno nastupio u Ljubljani, i to juna 1930. Tada mu je i „Ilustrirani Slovenec” posvetio skoro celu stranu. Može se pretpostaviti, imajuči u vidu Kodelijev donkihotski karakter, da je on tada stupio u kontakt i s Ijubljanskim radiom i da je svoj izum ponudio, kao što je to učinio več 1919, Direkciji pošta. Da je tada naišao na razumevanje, imali bismo jednu od prvih televizija u svetu, ili bismo bar bili među prvima koji su eksperimentisali sa televizijskim programom. Ali, stvarnost je bila drukčija. U to vreme još nije bilo svakome jasno šta je uopšte televizija i šta bi iz nje moglo da se razvije. Godine 1919. je zamišljana samo kao foto-radio-telegrafija ili kao nekakav „dalekozor” što nam kazuje i njeno ime. A 1930. televiziju su još uvek shvatali kao dopunu radija, dopunu „koja nije daleko odmakla”. Sasvim jednostavno: radio je trebalo da dobije i sliku i da pokaže Ijubljansku kukavicu... Niko tada nije pretpostavljao da če to biti dva medija, svaki sa svojim osobinama. Inž. Osana je 1929. pisao o „kinematografu uz kućni radio” i trezno zaključio da „laboratorijski eksperimenti još nisu dovoljno uspešni da bi bili dostupni široj publici”. To je karakteristična izjava koju, naravno, treba da shvatimo kao svojevrstan komentar i odgovor na Kodelijeve napore. Kada su radovi u Telefunkenu uspešno završeni, počeo je dug proces patentiranja izuma. U međuvremenu, u svetu su sazreli svi uslovi za pojavljivanje televizije. Kodeli več odavno nije bio jedini izumitelj, Do 1930. u Francuskoj su bila prijavljena tri patenta za gledanje na daljinu, pa jedan u Engleskoj i Sovjetskom savezu, a u Sjedinjenim Američkim Državama šest Među njima je već bio i Zvorikinov (Zworykin) patent,

208