РТВ Теорија и пракса

DOGAĐAJI

Ana Šomlo

PORTOROŽ 1977 U TRAGANJU ZA FIZIONOMIJOM MEDIJA

lako najavljen kao tradicionalna, dvanaesta smotra jugoslovenske televizije, festival u Portorožu po svojoj prirodi i sadržaju predstavlja pravu suprotnost tradiciji. Hroničar ovih raajskih susreta konstatovače da je epilog svakog festivala na Bledu i u Portorožu bilo krajnje nezadovoljstvo autora i TV kritike koncepcijom, sadržajem, žirijem i podeljenim nagradama. Sledeči izrečene primedbe, Programski odbor JRT-a doslovno je, gotovo uvek, prihvatao sugestije onih koji se bave televizijom - stvarajuči je ili pišuči o njoj. Svih predhodnih godina težilo se đa u takmičarsku konkurenciju uđe TV informacija, da - kvalitetom afirmisan u protekloj godini - pravo učešća dobije i kontaktni program. U ovogodišnjoj selekciji čast otvaranja Festivala dobili su TV Dnevnici. Prikazan je informativni program, žrebom izabranim redosledom, emitovan u 19.30 istog, 9. maja. Čitavo pre podne male ekrane u dvorani zasuli su dnevnici, Informacija, izrečena u pravom trenutku, saslušana jednom, dobila je u deset varijanti prizvuk bajatog šablona. Moglo bi se reči da je prava priroda medija, tako jednostavna i sagledljiva u svojoj praktičnoj primeni, još prvo jutro Festivala učinila neopisivo dosadnim. Oni koji su pledirali za takmičenjem vesti, prvi su napuštali dvoranu. Pouka koja sledi je da vest

izvučena iz atmosfere svog vremena, prestaje da bude informacija. Time gubi i svoje jedino svojstvo, dakle emitovati je u zatvorenom prostoru dometa monitora, bez pravog gledaoca - deluje apsurdno. Tako se dolazi opet do jedne, već ranije sagledane činjenice da televiziju ne čini snimljena traka i ekran. Ona dobija svoj puni smisao na putu do širokog kruga gledalaca, u trenutku kada biva sagledana ili isključena od milionskog auđitorijuma. Postoji još nešto, pomenuto u dilemarna televizijskih kritičara: ako je vest emitovana na televiziji tako atraktivnih dimenzija i zaslužuje plasman spektakla, onda bi trebalo organizovati i festival novinske vesti, koja, kao i ova sa TV, ne sadrži ništa drugo do manje-više rutinski obradenu informaciju. Zato izvlačiti je na pijedestal nagrada i aplauza znači degradirati je na nivo nečeg neadekvatnog. KONTAKT BEZ KONTAKTA U nameri da istaknu prirodu medija autori festivalske koncepcije u Portorožu ulaze u još jednu iluziju. Kontaktni programi u kojih je prava čar trenutnost zbivanja, mogučnost uključivanja u program, prava prisutnost i lišenost otuđenosti koja gospodari savremenim svetom, u praznom auditorijumu deluje kao izrežirani kontakt i trenutačnost se

215