РТВ Теорија и пракса

pretvara u tzmišljenu opsenu. Dakle, ranija pretpostavka da bi Kino-oko, Slobodna sreda, Kviz, inspirisani trenutkom koji dobija svoj puni odjek u gledalištu, u portoroškoj projekciji gubili su svoju aktuelnost. Polazeči od ovakvog stanovišta, oni koji su obavili selekciju i žirirali program, izdvojili su i nagradili Slobodnu sredu u kojoj su tretirani aktuelni problemi međunarodnog radničkog pokreta, a glavni učesnik u razgovoru bio je sekretar Izvršnog komiteta Predsedništva CK SKJ Stane Dolanc. U specijalnim prilozima, uključenim u emisiju, o međunarodnom radničkom programu, govorili su rukovodioci komunističkih partija Španije, Francuske i Italije. Ovako komponovana emisija donela je autoru Dušanu Miteviću nagradu, jer je ozbiljnost teme i učesnika prerasla efemernost trenutka i postala dokument. Učestvovanje radnika kolektiva „Plive” i pitanja gledalaca dali su celinu pristupa temi, aii nisu bili primarni za ovaj program. ŽIRI 1 TEMA Polazeći od pretpostavke da je kontaktni program pre dokumentarna emisija društveno-političkog značaja, bar onakva kakvu smo je videli u Portorožu, nameče se utisak da je, kada je več za svaku takmičarsku kategoriju predviđen i poseban žiri, bio apsurd da isti ijudi ocenjuju dramu i kontaktni program. A bilo je upravo tako. Dok je žiri za dokumentarne programe, dajući nagradu autoru emisije Prastrah Avstrije Borisu Bergantu za najcelovitiji žurnalističko-kreativni pristup, pre svega imao sluha za značaj i aktuelnost teme: problemi koruških Siovenaca u Austriji, dotle se može zapaziti da je ijudima, koji su procenjivali dramski i serijski program, hedostajala rafiniranost za pravu temu našeg vremena, izvanredno datu u, takođe, slovenačkoj emisiji, ovog puta seriji Putevi i stranputice scenariste

ŽIRI I TEMA

Aleksandra Marodića i reditelja Mirća Kragelja, Jedna serija iz savremenog života, smelo vitalnim problemima našeg samoupravnog društva, ostala je nenagrađena O jednoj drugoj temi, prisutnoj u našoj svakodnevici, nacionalnom pitanju, izvanredno sročenoj u drami Pucanj Mirka Saboloviča i režiji Kreša Goiika, žiri festivala takođe nije dao pozitivnu ocenu! lako su to nonsensi, očigiedni i neoprostivi, biio bi pogrešno ako bi se ovim imalo umanjila vrednost nagrade scenariste Siniše Paviča za emisiju Na putu izdaje, koja i tematski i stilski predstavlja izvanredan domet dokumentarne drame. Isto se tako može i režija Karolja Vičeka za dramu Cmi globus smatrati stilski čistom i originalnom. Ukupno sagledano, dramski i serijski program ovog puta u Portorožu bio je i najbolji. U nabrajanju uspelih televizijskih ostvarenja gotovo da se u ovoj selekciji ništa i ne bi moglo smatrati suvišnim. Zato besmisleno dodeljivanje nagrade za scenografiju drami Pucanj, gde se dve trečine radnje ođvija u slobodnom prostoru, deluje gotovo isto toliko besmisleno koliko i nenagrađena uloga Eve Ras u Cmom globusu. To za širu festivalsku publiku ostaje kao nesporazum u odnosu na izvrstan osmočasovni dramski program koji se mogao gledati bez predaha. Vračajući se još jednom temama sadržaju viđenih emisija, ali ovog puta u dokumentarnom programu, može se po selekciji konstatovati da prave, društveno-političke teme, koje zadiru u suštinu našeg samoupravnog vremena, još uvek tragaju za svojim autorima. Iz onog što je u Portorožu emitovano, mogio bi se pretpostaviti da problemi, ukoliko nisu elementama nepogoda, stižu samo sa granica Austrije i Italije. Oni su tek nagovešteni u spontanim replikama u eraisiji IV F Branka Lentića, gde u šarmantnom, duhovitom razgovoru o sebi i životu govore maturanti. Svaka njihova opaska mogla bi da bude i prava tema: ličnost u društvu, odnos mladih prema svim stavkama života.

216