РТВ Теорија и пракса

234

Polazeči od rezultata sopstvenog ispitivanja, autor izlaže deset osnovnih kulturnih konstelacija povezanih sa interesima, koje se izvode iz prirode određenih faktora. Prema pokazanom interesovanju izdvajaju se pojedine grupe sa svojim sociodemografskim obeležjima. Ali kultumi interesi ne čine statičku realnost, več se razvijaju, smanjuju ili pomeraju. Slučajnost i moda pritom igraju mnogo manju ulogu od društvenog i kultumog okmženja svakodnevnog života, S dmge strane, sociološki uslovi deluju na broj središta interesa i njihovu razuđenost, koja je povezana s kupovinom potrošnih dobara i ekonomskim potrebama, pod vidnim uticajem godina starosti i nivoa obrazovanja. U izloženosti sredstvima dmštvene komunikacije Grisper nastoji da preciznije ustanovi njenu kumulativnu ili substitutivnu prirodu na sopstvenom istraživačkom materijalu, a posebno utvrdi da li ona podstiče kultuma interesovanja. Praćenje televizije smatra za promenljivu od nesumnjivog značaja u objašnjenju kulturnih interesovanja i izloženost ovom sredstvu pre svega vezuje za porodične prilike i uticajnost ličnosti, jer su njegovi največi poklonici upravo osobe u braku i s decom i znatnim uticajem na svoju okolinu. Uopšte se u odnosu na sredstva dmštvene komunikacije pokazuje tendencija nadovezivanja vremena izloženosti, pri čemu se mogu javiti i bitnije izmene. Autor nas upozorava da se unošenjem kriterijuma sadržaja poruke ispoljava povezanost u koriščenju sredstava komunikacije kakva se obično nije pokazivala i da otvorenost prema njima vrši uticaj na nivou kulturnih interesa. Nastojeći da iz dobijenih rezultata izvuče i šire teorijske izglednosti, Grisper se upušta u raspravu o funkciji i disfunkciji kulturnih interesa i nudi šestočlanu klasifikaciju „kulturnih klasa”. Uz napomene o dmštvenoj funkciji kultumih interesovanja i njihovoj ulozi uključivanja u dmštveni i kultumi sistem, ističemo razlikovanje kulture obrazovanih i radničke kulture. Kulturni život radnika je siromašan i naginje standardizaciji tako što se čitavo ponašanje vezuje za kuču, usmerava na pasivnost i nedovoljno raznovrsna delovanja, uz značajnu ulogu sredstava komunikacije, posebice televizije, u kojoj se često traži zamena za drage oblike učešča i razonode. Na protiv, kod obrazovanih slojeva česti dodir sa sredstvima društvene komunikacije podstiče aktivnost i kulturne zahteve.