РТВ Теорија и пракса

Povezanost kultumih interesa i sredstava društvene komunikacije, iako, po Grisperu, nesumnjiva, zahteva složeniji pristup, jer se o uslovljenosti i njenom smeru ne pružaju odgovarajuči dokazi. Izvestan vid interesa je nekada u čvrščoj vezi s pračenjem televizije nego sa socio-demografskim osobinama. Naglašavajuči obaveštavanje i zabavu, često se zaboravljaju političke i estetičke funkcije televizije, čime se zanemaruju mehanizmi opravdavanja i stimulacije, višestrukost i složenost delovanja televizije na kulturnom polju. Na kraju, Grisper sažima prethodne zaključke i naznačujuči dalje pretpostavke, postavlja svoje istraživanje u šire metodološke i teorijske okvire. U Dodatku, koji obuhvata četvrtinu knjige, uz uputnu bibliografiju, daje na uvid deo istraživačkog materijala, čak i pitanja upotrebljena u anketi sa razdeobom učestalosti odgovora, što se inače ne sreče često i što pruža čitaocu ne samo priliku da se upozna detaljnije s primenjenom metodologijom, več i da pojmi istraživački postupak u celini, pa po potrebi izvuče praktična iskustva i pouke. Pritom teži da se služi nešto drukčijom i pogodnijom terminologijom, koja nam je nekada naizgled i bliska, no po smislu nedovoljno diskriminativna. Svojim delom Grisper se uklapa u empirijsku usmerenost istraživanja kulture koja se oslanja na statistiku i faktorsku analizu i pruža obilje podataka o ponašanju, kulturnim aktivnostima i odnosu prema sredstvima masovne komunikacije. Međutim, izbegavajuči teorijska stajališta koja če probleme kulture doslednije izvesti iz društveno-ekonomskih okolnosti i odrednica materijalnog života, on ostaje na nivou opisivanja i svoje analitičke prodore svodi na pojavne očiglednosti. Tako se društvena i klasna podeljenost razlama na funkcionalna, demografska i profesionalna grupisanja, pa se onda i kulturna interesovanja svode na niz naklonosti koje su gotovo odvojene od stvarnih uslova života jednog klasnog i industrijskog društva. Otuda njegovim klasifikacijama nedostaje šira teorijska osnova, a tumačenju interesa dublje društveno značenje. Konačno, ne upuštajući se u detaljniju analizu pojedinih teorijsko-metodoloških rešenja, zamerimo autoru i to što iza početnih uviđanja društvenih razlika napušta pravac društvene kritike, te svoja objašnjenja stalno premešta u okviru dimenzije gotovo puke povezanosti. Ipak, istraživačima radija i televizije ova knjiga je neobično korisna, jer upučuje da se problemi radija, televizije i kulture

235