РТВ Теорија и пракса

Skandinavije predstavljala je sastavni deo kapitalističke privredne integracije u toj oblasti. Značajno je primetiti da kretanja radne snage preko nacionalnih granica nisu smatrana kao privremena pojava, već kao prirodna i stalna karakteristika privrednog razvoja. U tom smislu, poreklo finske posleratne emigracije sasvim se jasno razlikuje od jugoslovenskog. Jugoslovensko rešenje biia je politika privremene migracije organizovane u okviru dvostranih ugovora sa nekim zapadnoevropskim i prekomorskim zemljama. Ukratko, Finska je svoju radnu snagu uključila kao stalni deo zajedničkog skandinavskog tržišta rada, dok je Jugoslavija, sa svoje strane, samo pozajmila jedan deo svoje radne snage inostranstvu i cilj joj je da ga ponovo integriše u svoju nacionalnu privredu u budućnosti. Poznata je stvar u Finskoj da se približno jedna trećina finskih radnika na radu u Švedskoj normalno vraća u svoju domovinu. Vratio bi se i veći broj kada bi bilo više mogučnosti za dobijanje posla i stanova u Finskoj. O negativnim posledicama masovne emigracije detaljno se raspravljalo u Finskoj tokom sedamdesetih godina, ali do sada niko nije osporio vrednost zajeđničkog skandinavskog tržišta rada. Kada se analiziraju ciljevi Finske i Jugoslavije u oblasti informacija, treba imati na umu različita porekla emigracije. U jednom smislu ciljevi su zajednički: pod uslovom da zemlje teže repatrijaciji svojih građana koji su emigrirali, one moraju biti zainteresovane za razvoj kontakata sa svojim građanima u inostranstvu i moraju im pomoči da očuvaju svoju kulturu i jezik. II RADNICI MIGRANTI U ŽIŽI KONFERENCIJE O BEZBEDNOSTI I SARADNJI U EVROPI Pod naslovom „Duh Helsinkija i sredstva masovnog informisanja”, rad ovog kolokvijuma koncentrisan je pre svega na probleme koji su normalno u vezi sa takozvanom trećom „korpom” Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi. Što se tiče usluga sredstava masovnog informisanja radnicima na radu u inostranstvu, opšta razmatranja treče „когре” odnose se i na ovu oblast, što će biti pokazano sledečim jednostavnim primerom. Ako bi velike zapadnoevropske radio i televizijske organizacije kupovale više, recimo, jugoslovenskih programa, to bi bilo od koristi za

203