РТВ Теорија и пракса

jugoslovenske radnike na privremenom radu u zapadnoevropskim zemljama, olakSavalo bi im održavanje kontakata sa domovinom. U celini, međunarodna migracija i njeni vidovi kontrole smatraju se kao pitanje koje spada u okvire druge „когре” u vezi sa aspektima privredne, naučne i tehničke saradnje evropskih država. Tipična stvar za privredne odnose među evropskim državama je nejednaka razmena kapitala i roba. Ta nejednakost je odražena isto tako u oblasti kulture i masovnog komuniciranja. Međuzavisnost kulture i privrede zahteva jedan pristup koji razmatra funkcije sredstava masovnog informisanja u odnosu na privredni razvoj. Uloga usluga sredstava masovnog informisanja radnicima na radu u inostranstvu može se shvatiti samo sa tog stanovišta. Na primer, kretanje radne snage iz Finske i Jugoslavije u druge evropske države može se smatrati jednim vidom nejednake privredne razmene. Ovaj pojam je očevidno prisutan i u Završnom dokumentu Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi. Što se tiče privrednih odnosa, u Završnom dokumentu se daje alternativa ohrabrivanjem „парога zavičajnih zemalja usmerenih na povećanje mogućnosti zapošljavanja njihovih građana na sopstvenoj teritoriji”. Prema Završnom dokumentu, to se može ostvariti „naročito razvijanjem odgovarajuče privredne saradnje u tom cilju, što bi bilo pogodno i za zemlje u kojima ti Ijudi rade, i za zavičajne zemlje.” U Završnom dokumentu Konferencije o bezbednosti i saradnji u Evropi, kao smernica za buduće privredne odnose evropskih država, smatra se da je kretanje kapitala umesto Ijudi poželjnije. To je gledište koje često iznose kritičari međunarodne migracije, naročito u zemljama iz kojih radnici odlaze. Međutim, kao rezultat nejednake razmene, još uvek postoje milioni stranih radnika na radu u najrazvijenijim industrijskim centrima Zapadne Evrope. Šta treba učiniti s njima u sadašnjoj situaciji? Prava radnika na radu u inostranstvu razmatraju se sa dva stanovišta u Završnom dokumentu Konferencije u Helsinkiju. S jedne strane, migranti se smatraju kao sastavni deo radne snage zemalja koje ih primaju, gde im se garantuju jednaka prava na zapošljavanje i socijalno osiguranje. Za obezbeđivanje osnovnog jezičkog i stručnog obrazovanja preporučuju se neke specijalne mere.

204