РТВ Теорија и пракса

PRIKAZI

Maršal Makluan ŠTA NAM TELEVIZIJA RADI I ZAŠTO

Članak Šta nam televizija radi i zašto Maršala Makluana (Marshall McZuhan) pojavio se u američkora časopisu „Vašington Post” 15. maja 1977. godine. Pitanje je postavio poznati medijski prorok iz pedesetih godina ovog veka, čovek mnogo napadan„ ali i veoma hvaljen; tada, pedesetih godina toliko kontroverzan, a danas na čitave dve stranice jednog od najuglednijih američkih listova sa nekoliko džinovskih fotografija nalik na postere popularnih idola savremene masovne kulture. Makluan je u svetu postao poznat zahvaljujući, u največoj meri, dvema kovanicama danas obavezno prisutnim u rečniku svakoga ko se matra poznavaocem problematike elektronskih komunikacija, Ta dva pojma su, setili ste se, „svetsko selo” mnogima u Jugoslaviji naročito drag pojam, i pojam „medijum je poruka”, ipak pomalo stran onima koji još misle da je tehnika vrednosno neutralna. I, mada se Makluanova popularnost poslednjih godina možđa i stvarno svela na ove dve krilatice, poznavaoci medija verovatno nikada i nisu mogli izgubiti iz vida konkretne i mnogobrojne doprinose koje je Makluan dao poznavanju međija, posebno medija komunikacija, Mnoge stvari, pojave i ideje, o kojima je Makluan pedesetih godina ovog veka govorio proročanski, danas su istine koje predstavljaju opštepoznate i opšteprihvaćene elemente stvarnosti. Može se slobodno reći da, u velikoj meri, ono što je u Makluanovoj misli bilo radikalno i avangardno pedesetih

godina, i danas ostaje tako, ali, nažalost, još uvek nedovoljno shvaćeno. Zato se u ovom članku, ustvari monologu, mnoge več poznate stvari iz njegovog opusa ponavljaju, a sam Makluan ograničava se samo na dve-tri nove teze, koje ovde iznosi u vezi sa sve popularnijim razmatranjem posledica koje televizijski medij danas prouzrokuje u društvenim odnosiraa. Naravno, pošto se u popularnoj problematici televizijskog medija najčešče i najradije razrađuje pitanje mogučih posledica nasilja prikazanog na televizijskom ekranu na televizijske gledaoce, Makluan, kao lukavi i stari poznavalac i medija i publike, svoj članak započinje bombastom i, u svakom slučaju, primetljivom konstatacijom da je „nasilje samih medija mnogo snažnije od bilo čega što se na samim programima pojavljuje u vidu medijskog sadržaja. }er, kaže on, nasilje znači bukvalno prestupanje granica, kršenje osnovnih čovekovih Ijudskih prava na sopstvenu intimnost i privatnost, Pornografija, na primer, ogromno je kršenje čovekovih prava na intimnost, kaže Makluan i tako, unoseči misteriozno-erotičnu notu u svoje iziaganje, pridobija interes prosečnog čitaoca visokotiražnog „Vašington Posta”. Međutim, ono što sledi u pomenutom članku jeste vrlo odmerena, ali i vrlo perceptivna analiza delovanja televizije, prvenstveno kao medija koji „koristi oko kao uho јег karakteristični modalitet televizijske predstave (image) jeste diskontinuitet, što znači da i ponuđena televizijska predstava

211