РТВ Теорија и пракса

jeste akustičan a ne vizuelan izazov”. Naravno, ovo je teza koja je odavno izazvala velike polemike ali je i dan danas ostala nedovoljno razjašnjena. Posledica ovakvog, akustičnog, primanja televizijske slike, kaže Makluan, jeste da doživljaj televizije postaje unutrašnje putovanje (inner trip) koje televiziji i daje prijemčivo, predodređeno - dosuđeno ( addictive) dejstvo, slično dejstvu narkotika. Televizija je droga, kaže on, što, opet, nije novo ali je dovoljno senzacionalno, pogotovu kada dalje, Makluan iznosi nove rezultate ispitivanja koji su, kada je gledaockna bila uskračena raogučnost pračenja televizijskog programa, postali veoma slični rezultatima koji se pojavljuju prilikom uskraćivanja narkotika onima koji ih redovno uživaju. Zato za Ijude koji imaju ciljeve u životu, to unutrašnje putovanje koje televizija izaziva može biti fatalno za psihu, jer u unutrašnjem putovanju ciljevi i motivi nestaju i pojedinac biva uvučen u potpuno igranje uloga. Međutim, gore navedene teze predstavljaju, zapravo, samo uvod u najavu novog otkrića do kojeg je, tvrdi Makluan, došao istraživanjima sprovedenim u poslednje dve godine. Otkriće o kome je reč došlo je kao posledica njegovog ambicioznog upuštanja u pravo neurološko istraživanje čovekovog bića. U tom istraživanju, došao je do specifičnih zaključaka da desna hemisfera Ijudskog mozga pripada akustičnom, dok leva hemisfera pripada vizuelnom što znači linearnom, logičnom, racionalnom, analitičkom, klasifikujućem. S druge strane, desna hemisfera pripada svetu simultanog, znači akustičnog, a pošto zapadni čovek već duže vreme živi u svetu u kojem su najvažnije informacije - trenutne informacije, desna hemisfera - hemisfera simultanog, dolazi do važne, do sada vekovima (usled stalnog insistiranja na vizuelnoj linearnosti, racionalnosti i postupnosti) zapostavljene uloge.

Sve poznate institucije - legalne, racionalne i moralne, tvrdi Makluan, usavršene su u uslovima dugo potencirane leve hemisfere čovečijeg mozga. Ali zato danas, pod uticajem života koji se odvija brzinom svetlosti, ovakva organizacija pojmova, percepcije i stvari jednostavno kolabira, pa novonastala nagla promena u načinu odlučivanja dovodi do trenutnog skoka direktno u svet Zena u kojem, zaista, veliki problemi leže u poimanju pitanja a ne u poimanju odgovora. I upravo tako, kaže dalje Makluan, dolazi đo toga da je osnovna potreba savremenog donosioca odluke, zapravo, da sazna koja su pitanja, jer odgovori i nisu više toliko teški. Pod uslovima koje stvara brzina svetlosti raoguče je videti samo sklopove ili uzorke ( patterns ), kaže Makluan, i zato nije moguće imati tačku gledišta. Pri brzini svetlosti nije moguće imati fiksiranu poziciju iz koje bi se delovalo, jer nema ni tačke gledišta. I upravo zbog ovako viđene istine, kaže on, elektronski čovek nalazi se u očajničkom traganju za korenima, jer taj isti, elektronski čovek izgubio je svoje fizičko telo kao i lični identitet. Elektronski čovek poseduje predstavu (image), ali nema telo. Nasilje se pojavljuje kao jedna od manifestacija traganja za korenima, јег kada neko izgubi sopstveni identitet on postaje nasilnička ospba u potrazi za identitetom; nasilnička upravo zato što traganje za identitetom zahteva nasilje uz pomoć kojeg se mora ispitivati i istraživati svet ne bi li se tako pronašao identitet, odnosno ne bi li se pronašle prave i stvarne granice i dometi. Vešt u dočaravanju stvari, Makluan idealan primer nasilnog traganja za identitetom nalazi u jednom od najpoznatijih folklornih elemenata Amerike pa i sveta - Divljem Zapadu Na Divljem Zapadu, na granici, gde zaista ne predstavlja ništa i nikoga, čovek je prinuđen da nasiljem,

212