РТВ Теорија и пракса

svakodnevno pokazuje ko je. I bez obzira ko je on stvarno, mora se dokazivati baš „svakog božijeg dana”. Dve stotine godina kroćenja Zapada razvilo je taj, sada toliko poznat, modus borbe, borbe i borbe, modus koji se uspostavi uvek kada Amerikanac kroči iz svog neposrednog prebivališta. Domu svom taj borac, taj fajter, vračao se samo onda kada je želeo sigurnost, mir i drugarstvo, kaže Makluan. Ali upravo je televizija ta koja spoljašnje donosi unutra - u dom, i tako unosi strašno lice ratnika direktno u miroljubivu atmosferu doma. Jedno od posebnosti elektronskog doba, kaže Makluan, jeste njegova moč da sublirainalno jednostavno izgura u područje svesnog i da, na taj način, đovede do munjevitog gubitka podsvesnog što znači i do gubitka ličnog identiteta. Ali ne samo to, sa gubitkom ličnog identiteta dolazi do potpuno nove vrste grupnog identiteta. Ljudi koji zauzimaju krute stavove, odnosno deluju alarmistički sa određene tačke gledišta, jednostavno ne razumeju medije, smatra Makluan. Električno-elektronski mediji produžeci su čovekovog nervnog sistema, ponavlja on svoju dobro poznatu tezu, a elektronski mediji to smo mi. I zato, zauzeti stav protiv te činjenice slično je zauziraanju stava protiv malih boginja ili gripa. Elektronski mediji nasilni su utoliko što vrše invaziju na čoveka, baš kao i, pornografija. Ali odbrana protiv invazije nije u žigosđnju pojave i donošenju zakona koji bi sankcionisali proces, odbrana je u potpunom shvatanju zakonitosti procesa i, naravno, ako je zaista potrebno, u „čupanju utikača” (pulling the plug) odnosno isključivanju tog procesa iz života uopšte. Generacijski jaz stvorcn šezdesetih godina ovog veka, kaže Makluan, bio je jaz ni manje ni više nego 2400 godina dubok. Po prvi put, posle 2400 godina, od pojave pisanog alfabeta, čovek je pošao nazad ka

sopstvenom primitivnora svetu. Jer, televizija je postalfabetni medij, postliterarni medij, pa pripadnici televizijske generacije nemaju skoro nikakav kontakt sa svojim roditeljima i sa prethodnim svetom iz kojeg roditelji potiču. I u ovora slučaju traganje za identitetom je veoma teško, jer treba poći u duboku prošlost da bi se do njega došlo. Alfabet i njegova pojava u V veku pre n.e., sraatra Makluan, bio je prvi momenat u kojem je zapadni čovek stvorio logičnu strukturu, lični identitet i lični, Euklidovski prostor. Alfabetski čovek Parmenid bio je prvi logičar, a Aristotel i Platon pojavili su se direktno iz Parmenidove tradicije i odmah su potisnuli presokratiste iz zbivanja. Presokratisti, kaže Makluan, bili su slični nama i zato danas prema njima osećamo velike simpatije. Obnavljanje prealfabetnih filozofskih formi danas je veoma intenzivno i to je traganje zapadnog čoveka za svojim korenima. Mlada, televizijska generacija, kaže dalje Makluan, 2400 godina je udaljena od svojih roditelja koji su i sami, tek izišavši iz „pismenosti XIX veka” suočeni sa postliterarnim svetom svoje dece. Ovaj 2400 godišnji jaz nikađa se ranije u istoriji nije pojavio samo zbog toga što ranije nije postojala elektronska tehnologija u kojoj je, kao što se zna, najbitniji element proces koji se odvija brzinom svetlosti. A, brzina svetlosti, kaže on, omogučava da se u vremenu od nekoliko minuta prođe kroz vekove. Danas postoje Ijudi koji su zbunjeni saznanjem da mladi nemaju određenu vrstu morala, kaže Makluan. Međutim, tu, po njemu, nema tajni jer je moral zapadnog čoveka vrlo dugo podlagao pisanom i literarnom šablonu što mladi, naravno, ne mogu prihvatiti, jer jednostavno ne prihvataju bilo kakve oblike legalizraa. Pri tome, ovo neprihvatanje nije proizvod svesne odluke miadih, več normalna reakcija na novu životnu sredinu u kojoj jedini važan element predstavlja totalno

213