РТВ Теорија и пракса

količinu, oblike i intenzitet utiče radiofonski formiran - zvuk. Kad se ovaj moderni, može se reći psihološki medij, zloupotrebi neadekvatnim odnosom prema slušaocima - znači ili krajnjim banalizovanjem ili otuđenjem sadržaja, ili krajnjim i trajnim obeležjem nestvaralačkog, neangažovanog i asocijalnog programa - na radio se gleda kao na nižu vrstu, tačnije podvrstu. masovne kulture. VASPITAVANJE SLUHA 1 UKUSA SLUŠAOCA Kada naš prosečni slušalac uključi radio-prijemnik očekuje isključivo jnuziku i po neku informaciju. Kada na određenoj talasnoj dužini ne nađe muziku koju voli, bira drugi kanal. Ako ■ posle traganja ipak nađe samo „govor”, prosečni slušalac gasi radio. Njega niko nije pripremao da prati i dmgačije sadržaje od onih koji ne zahtevaju intelektualno angažovanje. On je, dakle nesposoban da učini odgovarajući napor. A takav korisnik je najčešće meta anketara koji dolaze s pitanjem šta misli o programu i kakve bi emisije želeo da sluša na svom radio-prijemniku. Anketa je svakako pogodna kao tip istraživanja, ali ona zahteva drugačiji model slušaoca. Ako se sprovodi sistcmatski, kompletno, dugotrajno ona može zaista biti putokaz i ocena određenog programa. Novinari-stvaraoci moraju i bez ankete, svojim izoštrenim čulima da prate sve promcne i da na njih brzo reaguju odgovarajučira emisijama i blokovima, jer je materija s kojom rade nevcrovatno gipka i neuhvatljiva. Novinar dobar poznavalac ovog mcdija, stvoriće originalne zvučne slike kojima nikad neće nedostajati prava inspiracija. Pred takvim isečcima stvarnosti i slušalac aktivira svoju misao, izgrađuje vlastiti stav, donosi sopstveni sud. Prema tomc, oblikovati zbivanja, dati im sadržaje visokog kvaliteta i smestiti ih u okvire radio-programa - znači zvuku, kao posebnom izražajnom sredstvu, obczbediti njegov trijuml. Neki stavovi izneseni u ovom tekstu služe samo kao baza za razmišljanje bez koje, čini se, sama zamisao o pozorju zvuka ne bi bila celovita. Zato, razmotrimo i neke praktične činjenice. RADIOFONSKO STVARALAŠTVO Mnoga značajna dela, koja su poslcdnjih godina stvorena za programe jugoslovenskih radio-stanica (drame, reportaže, dokumentarne, kabaretske i muzičkc emisijc, kao i druge formc novih, eksperimentalnih zahvata) ostale su manje-više

80