РТВ Теорија и пракса

sa vatrogasnim kolima koja su došla, ugasila požar, ali niko nije pitao ko je podmetnuo požar niti je iko pitao šta je bilo sa onom zgradom posle, da li je sazidana nova ili ne. Izvanredan primer je vijetnamski rat, jer je to prvi put u istoriji da je jedan narod vodio rat 20 hiljada kilometara daleko od svojih granica i da je taj rat morala da prenosi televizija svako veče u živim emisijama. To je imalo razne uticaje na razne Ijude. Učešče u vijetnamskom ratu za neke je bila najgora moguča stvar na svetu koja se mogla dogoditi Americi. Za neke je, opet, bila velika zagonetka i čudili su se kako narod od 220 miliona ne može da dobije rat protiv zaostalog malobrojnog naroda. No, bez obzira na razne stavove, samo televizijsko publikovanje tog rata dovelo je do politizacije javnog mnenja u Americi više nego ikada ranije. Konačno, rekao bih nekoliko reči o odnosu između štampe i vlade. Ti odnosi nisu savršeni. I ako bi postali savršeni, ja bih se duboko zabrinuo za naš oblik demokratije. U isto vreme, rekao bih da nikada nisu bili toliko loši kao što su danas. Počevši sa vijetnamskim ratom, pa kasnije kroz aferu Votergejt, razvilo se sve veče neprijateljstvo, ponavljam neprijateljstvo između štampe i vlade. I mada se situacija nešto malo popravila, to neprijateljstvo još uvek postoji u Vašihgtonu. Skoro svaki naš predsednik u istoriji SAD ima ono što nazivamo medenim mesecom sa štampom. To je period od oko šest meseci do godinu dana posle izbora za predsednika. Jedini koji nije iraao taj medeni mesec je predsednik Karter. I to doprinosi problemima koje on ima u Vašingtonu, Danas to mu nije jedini problem, ali to jeste jedan od problema, Pošto sam to rekao, mogu još da kažem da mislim da je ovakva koncepcija dve institucije koje su, obe, izvanredno močne, ali bez mogučnosti vlade da utiče na odluke štampe, na pisanje štampe, najbolje rešenje. Sve vlade, bez obzira gde su, bez obzira koje su, pokušavaju da prikažu svoje akcije u najlepšoj mogučoj svetlosti. Praktično, skoro sve vlade koriste pojam nacionaine bezbednosti da bi od čitalaca sakrile informacije које bi trebalo da im daju. U stvari, rekao bih da je iskrivljavanje pojma o nacionalnoj bezbednosti toliko veliko da sada vlade пе mogu da koriste taj pojam čak ni u stvarima u kojima je sasvim na mestu da ga koriste, Prema tome, mi moramo da se suočimo sa tom jakom,

127