РТВ Теорија и пракса

„Njujork tajms” i „Vašington post”, mada nešto manje ta dva lista, to je neki njihov prezir prema svim vestima koje dolaze izvan granica Sjedinjenih Država. Na primer, u Ajovi i u Teksasu ili u Ajdahou, vale mogučnosti da se dešava van granica Sjedinjenih Država praktično ne postoje, Međutim, ne znam da li je takav slučaj u „Amarilu” u Teksasu, ali znam da je tako u Ajovi. Oni imaju sistem po kome na prvoj strani objavljuju članke novinara koji imaju potpuno suprotna mišljenja. I mislim da je to dohra i zdrava stvar, jer bez obzira na politički stav novina, čitaoci imaju mogučnost da dobiju objektivno mišljenje i da saznaju različita mišljenja Kada govorimo o odnosima između štampe i države, vlade, ja očigledno govorim o onoj štampi koja se nalazi pred vladom. Ja sam, u doba kada sam bio sekretar za štampu, imao i po dve pres-konferencije dnevno. Na svakoj toj konferenciji sam, recimo, imao čitavu američku štampu, čak i taj mali bst ,Дшапlо”. Zašto to kažem? Pre svega zato što je postojao sistem komunikacija koji je obuhvatao sve te listove. Drugo, zbog sistema sindikata, u kojem se sada nalaze i „Vašington post” i „Njujork tajms”, čak i onaj mali list koji vrlo često objavljuje članke koji se pojavljuju u ovim velikim listovima. Isto tako imamo i članke u „Njusvik” iz „Тајша”, itd. koji če se isto tako pojaviti u malom listu... A ono što ja kažem na konferenciji za štampu, to se iste večeri pojavi na radiju i na televiziji i „Amarilu”, jer su svi uključeni u mrežu. Prema tome, ako govorite o raznovrsnosti američke štampe, imate potpuno pravo. Ali, ako to posmatrate sa tačke giedišta vlade, znate da če ono što se dešava u vladi da se pojavi u svim američkim novinama bez obzira na njihovu udaljenost i stavove, zbog sistema telekomunikacija, zbog sistema povezanosti. IVANKA CARIN, saradnik SINF-a ]a bih htela da pitam nešto u kontekstu ovoga o čemuje Selindžer govorio, a to je odnos između američke štampe i vlade. Izgleda da je od vremena dolaska predsednika Kartera na čelo američke administracije, američka štampa imala nešto pozitivniji stav prema Jugoslaviji. Da li gospodin Selindžer može da nam kaže da li če razvoj takvog stava prema Jugoslaviji u američkoj štampi potrajati duže vreme, stava koji bi, eventualno, doveo do odnosa partnerstva?

132