РТВ Теорија и пракса

kontrolu kompjuterskog sistema, dok bi fcreativnost primenom digitalne tehnike sigumo izgubila od vrednosti koju joj čovek daje u toku snimanja TV programa. U svakom slučaju, čovek bi morao imati „dovoljan prostor” za intervencije u sistemu kada su one neophodne. Na osnovu iskustvenog saznanja možemo pretpostaviti da se potpuna primena kompjutera na sadašnjem stepenu razvoja ne bi mogla sprovesti u siučaju dramskog izvođenja. Jedan od razloga je što glumac u svojoj interpretaciji i transformaciji u lik koji tumači vrlo retko izgovori tekst i obavi potrebne scenske radnje u potpimo istom trajanju. Slučaj dramskog izvođenja, čini se, za sada ne daje dovoljno parametara za programiranje, pa bi se kompjuter mogao koristiti samo delimično u pojedinim fazama procesa sa elektronskim trikovima i maskama da bi übrzao rad video-miksera. Razmišljanje o koriščenju kompjutera u upravljanju procesom video-miksovanja podstiče mnoga pitanja na koja če nam vreme dati pravi odgovor. Zbog toga bi trebalo završiti pretpostavkom: video-miksovanje če se potpuno prepustiti kompjuterskom upravljanju tek kada bude proizvedena veštačka inteligencija, odnosno robot koji če reagovati i na ono što mu unapred nije poznato.

166