РТВ Теорија и пракса

se nas tiče skloni smo da verujemo kako se malopre pominjani metafizički kvalitet radio-dramskog umetničkog dela, između ostalog stvara i na nivou komunikacijske strukture, tj. upravo u ravni poetskog. Samim tim nismo rekli ništa drugo do da poetskom kvalitetu, u smislu u kome smo do sada govoriii o njemu, pripisujemo ontički čin. Na ovom mestu bilo bi logično da se počne s analizovanjem primaoca radio-dramskog dela. Međutim, kako smo naslovom ograničili svoj prostor istraživanja to čemo fenomenološko ispitivanje položaja primaoca u trenutku dok sluša jedan radio-dramski tekst ostaviti za neku drugu priliku. U svakom slučaju, predmet koji smo analizovali na prethodnim stranicama, barem što se tiče ontološko fenomenološke orijentacije u tumačenju umetničkog dela, obuhvata, kao što kaže Umberto Eko, „jedino samo delo kao poruku - izvor”.^' , Ili, drugim rečima, onu suštinu zbog koje je delo tu i zbog koje „postoji”, bez ikakve potrebe da nekome nešto „kaže”. Završavajuči našu analizu želeli bismo ukratko da ukažemo na pređeni put. Najpre, moramo reći, pređeni put je sasvim kratak i iz ove perspektive mi mu još uvek naziremo početak. Ali kako mi vidimo stvari, barem za sada, tako mora biti. Ontološko-fenomenološka orijentacija i tumačenje umetničkih fenomena već po definiciji je takva: ona uvek zahvata u izvor i početak, u bit i rađanje fenomena. Ontološko-fenomenološka orijentacija u okvirima našeg rada, nadamo se, pokazala je šta čini ontički fundament radio-dramskog umetničkog dela, tj. začela ontičko pitanje kako radio-dramsko umetničko delo jeste, pokušala, barem u glavnim crtama, da definiše konstituanse radio-dramskog dela. Još jedanput želeli bismo da napomenemo da smo duboko svesni da je ovo tek početak. Suma naše analize, ontološko-fenomenološka vizija radio-dramskog umetničkog dela, možda se da naslutiti iz do sada rečenog, vizija je akustičkog prostora koji u slušaočevoj svesti transcendira u Događaj koji sam svojim ontičkim postojanjem i Čarolijom začinje sopstvenu stvarnost.

27 Umberto Eko, Kultura, informacija, komunikacija, Nolit, Beograd, 1975

34