РТВ Теорија и пракса

mediji mogu i treba da pruže? Bila bi to naime kratkoročna i uska ambicija koja bi mogućnosti radija i televizije uproščeno svela i uskratila im mogućnost da u kulturnom i društvenom životu naše epohe odigraju mnogo složenije uloge: preživelost mnogih formi kulturnog života, na primer, uspešno biva zamenjena kroz fonoteke i filmoteke medija, kao instrumentarij novog posredovanja kulturnih i društveno trajnih sadržaja. U oblasti širih i kompleksnijih namena radio i televizijskog medija, njihova edukativna funkcija i njihove edukativne mogućnosti - što se tek nalaze na pragu svoga punog i pravog razvoja - zauzimaju prvo mesto. Kao što je poznato, edukativna upotreba radija traje već pedeset godina. Edukativna upotreba televizije oko dvadeset. Pa ipak, u tom za obrazovne procese veoma kratkom roku, uz činjenicu da je za ove svrhe potrebna tehnički organizovana baza prijema programa i jedan sasvim novi tip njegove produkcije - znamo da se u svetu i kod nas oba medija uveliko upotrebljavaju u veoma raznovrsne pedagoške i andragoške svrhe, čineči tako edukaciju putem radija i televizije jednom od njihovih prioritetnih i legitimnih upotreba. Sve nam jednom rečju ukazuje na to da edukativna upotreba oba medija, i sama sobom, i u kontekstu svesnih i organizovanih napora društva pogotovu, postaje sredstvo demokratizacije svesti u najširem smislu reči, dajuči šansu svima - udaljenima geografski, u okviru istorijskog razvoja ili različitog kulturnog i obrazovnog nivoa - da prekorače vekove elitnih skrovišta zatvorene kulture i obrazovanja. Gorući problemi savremenog društva, u koje svakako spada i ogromna razlika u stupnju obrazovanosti unutar savremenog Ijudskog društva, učinili su problem obrazovanja i vaspitanja jednim od najistaknutijih društvenih problema današnjice, Prirodno je, onda, što su novi mediji, mediji savremene elektronske epohe morali biti uključeni u rešavanje ovog značajnog pitanja današnjeg društva u celini. Jer, ne bi se moglo reči da problemi obrazovanja teku jednosmernom linijom; naprotiv, oni su toliko kompleksni i izdiferencirani da je več i samo to dalo povoda elastičnijim konceptima obrazovanja - od školskog regularnog, preko elementarnog prosvečivanja i opismenjavanja odraslih, pa sve do intenzivnijih zahteva za sistematskim permanentnim obrazovanjem ne samo stručnog tipa, več i u najširim kulturno-društvenim okvirima. U toj eksploziji obrazovne problematike pokazalo se kao neophodno da se sama didaktička sredstva oslobode svojih konzervativnih vekovnih oblika, s jedne strane, i da se u

36