РТВ Теорија и пракса

tog „nestajanja forme” koje je u bioskopu pratio Kazimjež Vika bilo bi preplitanje ili poklapanje slike i govornog komentara. Govoreči veoma pojednostavljeno ali jasno, očigledna konvencionalnost reči primorava da se zaboravi na „znakovski” karakter pokretne fotografije. Sledeče moje pitanje treba da se odnosi na način na koji slike-reproduktori stvarnosti postaju releji priče, pripovetke o elementima te stvarnosti i događajima do kojih u njoj dolazi. To je, ipak, jedno od najtežih teoretskih pitanja na koje odgovor prelazi ambicije ove skice. Pozivajuči se na bogatu Uteraturu o tom predmetu, navešču opis iz pera Umberta Eka (Eco): „Neposredna transmisija nikada nije odraz događaja ,kao u ogledalu', već uuek, iako ponekad samo u neznatnom stepenu, njegova interpretacija. Рге transmisije događaja režiser razmešta tri ili više kamera tako da njihov položaj omogučava dobijanje tri ili više upotpunjujučih tačaka gledišta. Kamere mogu biti usmerene ka krajnjim tačkama istog vidnog polja, ili pak, kao u slučaju biciklističke trke, razmeštene na tri razne tačke, da bi se moglo pratiti kretanje bilo kojeg objekta u pokretu. Postavljanje televizijskih kamera uvek zavisi od tehničkih uslova, ali nikad u takvom stepenu da bi onemogućilo izvestan izbor več u toj, prvoj etapi. Od trenutka početka događaja režiser vidi na tri ekrana slike koje prenose tri kamere kojima operatori, prema želji režisera, mogu odabirati određene kadrove iz vlastitog vidnog polja (...). U tom momentu režiser se nalazi pred neophodnošću narednog izbora čiji je efekat prenos jedne od tri slike i određivanje redosleda odabranih slika. Izbor postaje, dakle, kompozicija, pripovetka (podvukla J.V.), diskurzivan spoj analitički izdvojenih slika iz konteksta šire seriie događaja, istovremeno postoječih i uzajamno ispresecanih.”^ 111 I drugi kompleks lažnih očekivanja koja televizija ne može da ispuni ima uzrok u nepoznavanju osnovnih odlika televizijskog komuniciranja i njegovog, kao prvo javnog, i kao drugo, posrednog karaktera. Stav o kojem ču sada govoriti pretpostavlja manje ili više svesno, da međuljudski kontakti koje osigurava televizija, mogu delovati suprotno od društvene

Umberto Eko, Otvoreno delo (Eco, Dzielo otrvarte. Czvtelnik, Warszawa 1973, s. 197.

71