РТВ Теорија и пракса

se njim označava. Sa formalne strane gledano, to ne bi ni bilo potrebno jer se u samoupravnom političkom sistemu može očekivati da on reprodukuje samoupravne informacije, koje za uzvrat treba da potpomognu dalji razvitak samoupravnih društvenih odnosa. Međutim, veoma dobro znamo da se u krilu samoupravnog socijalističkog društva zasnivaju i društveni odnosi koji su mu tuđi, koji ga čak podrivaju i zaustavljaju u izgradnji. Otuda je neizbežno da njihova svesna i simbolička nadgradnja informacija - u celini simboličkog okruženja u ovom društvu unosi značenja i intencije koji nisu samoupravni, bez obzira što je i takva iniormacija nastala u globalnom okviru samoupravnog sistema. Otuda, ako je reč o konvenciji možemo se uvek koristiti terminom samoupravna informacija. Ako je pak reč o njenoj sadržini, o njenim posledicama, samoupravne informacije čine nešto uži krug. Jer, informacija ima moć a njen korisnik stiče novo iskustvo tek kada se uspostavi uzajamna veza. Informacija je ovde shvaćena kao simbolička nadgradnja društvenog odnosa. Njen korisnik, pojedinac, samoupravljač je po Marksovim rečima „emanacija celokupnosti društvenih odnosa”. Ako je kao takva celina makar delimično okrnjen, makar u jednom aspektu otuđen i lišen samoupravne moči i odnosa, on u istoj srazmeri gubi mogučnost da preuzme „vrednost” informacije, ona ne unapređuje njegov status samoupravljača i od njega ne polazi nova samoupravna informacija. Takve protivrečnosti, međutim, još postoje i o njima Kardelj govori kao o protivrečnostima materijalnog položaja Ijudi u našem društvu. Iz toga sledi da i samoupravljač može biti u sukobu sa informacijom, da je može samo pasivno prihvatiti. Ali, za samoupravnu demokratiju najbitnije jeste da je može koristiti ako je u političkom sistemu otvoreno dovoljno prostora, kanala i institucija koje će i njegovu volju uključiti u procese odlučivanja. Upravo nedostatak tog prostora za aktivnost, za samoupravljanje dovodi do stalne disfunkcionalnosti između obilja informacija i političke pasivizacije građana u predstavničkim demokratijama. Samoupravni sistem normativno može da obezbedi prostor za korišćenje i kreiranje samoupravnih informacija počev od nivoa pojedinca. Stvarno, u njemu još uvek postoje pojedinci i grupe koji to ometaju ili žele da izmanipulišu odluke i informacije tako da one favorizuju njihov interes, podižu njihov status i promovišu njihove vrednosti. Zadatak je avangardnih subjektivnih snaga, nauke i stručnjaka da stalno smanjuju raskorak između normativnog i stvarnog. Politički sistem samoupravnog socijalizma obezbedio je osnovna načela da

77