РТВ Теорија и пракса

njemu odgovarajuči sistem javnog informisanja u što večoj meri obezbedi cirkulaciju zaista samoupravnih informacija koje bi doprinosile razvijanju samoupravne svesti i njegovom neprekidnom usavršavanju. Komunikacioni kanali sa največom difuzionom moči nalaze se u društvenoj svojini. Sistem javnog informisanja je razuđen i decentralizovan jer samo tako može da „hrani” decentralizovan i razuđen proces odlučivanja. Institucionalizovani vidovi društvenog komuniciranja (masovni) podređeni su društvenoj, a ne partijskoj, birokratskoj ili tehnokratskoj kontroli. Sistem javnog informisanja nije ideološki neutralan i otuđen od klase jer unutar svojih institucija i specijalizovanih grupa ima ugrađene elemente subjektivnih socijalističkih snaga i samoupravne mehanizme odlučivanja. Profesionalni komunikatori su dobrovoljno angažovani društveni pregaoci na strani samoupravne socijalističke demokratije. Pravnim i drugim odnosima sistemu informisanja je obezbeđen visok stepen otvorenosti. Pravo na informisanje Ustavom je zagarantovano svakom pripadniku društva, dakle sistem javnog informisanja je otvoren i prema unutra. Pa ipak, uprkos svemu tome, pojedini segmenti jugoslovenskog sistema javnog informisanja delovali su liberalistički, dogmatski, tehnokratski... Dakle, principi obezbeđeni političkim sistemom samo načelno, a ne automatski, samoupravno usmeravaju sistem javnog informisanja. Kada se od tih principa odstupi, sistem ne deluje samoupravno, i iz toga sledi, ne oblikuje niti prenosi samoupravne informacije kojima se teži. U jednom broju informacija reflektovale su se devijacije u društvenim odnosima i devijacije koje su vodile ka stvaranju nepoželjnih društvenih odnosa. Dakle, pomenute informacije nosile su nesamoupravna značenja i intencije, bez obzira na proceduru njihovog kreiranja. Zbog toga ne možemo prihvatiti izjednačavanje svih informacija u jugoslovenskom sistemu javnog informisanja sa samoupravnim informacijama. U ovom radu nemamo ambiciju da postavimo definiciju stvarne samoupravne informacije. Pokušačemo samo da predložimo, u vidu hipoteza koje bi trebalo empirijski proveriti, neke od kriterijuma za određivanje kvalifikativa - nesamoupravna informacija. Navešćemo neke fenomene koji se manifestuju u oblasti informisanja, koji otkrivaju da je informacija indikator društvenih odnosa koji nisu samoupravni. Dakle, šta smatramo primesama koje ne dozvoljavaju da informacija stvarno (po dejstvu) a ne formalno (po načinu nastanka) bude samoupravna?

78