РТВ Теорија и пракса

9 Prvu od nagoveštenih pojava nazvao bih mistifikacija. U informacijama koje kruže sistemom javnog informisanja u našem društvu česta je primesa neodređenosti negativnih društvenih odnosa i pojava. Ogleda se, i svakom je dobro znana, u konstrukcijama koje se pozivaju na neke sredine, neke Ijude, neke manifestacije ponašanja itd. Informacije i kanali sistema javnog informisanja prilično su opterećeni porukama sa ovakvom primesom. Šta bi mogla da bude hipoteza za istraživanje takvih informacija? Cini nam se da je u podlozi ovakvih informacija, kao svesne simboličke nadgradnje društvenih odnosa, komunikacija birokratskih struktura. Poznato je da birokratizovana struktura teži da ovlada viškom informacija, da ostvari sopstveni monopol informacija, jer i to podupire njenu društvenu moć. Bez toga se komunikator ne bi obazirao na neodređene Ijude i pojave, jer ne bi znao na koga se odnose. S druge strane, takva informacija ne bi ni imala potencijalne korisnike, da posedniku istog ili užeg monopola informacija ne bi bilo poznato šta u određenom kontekstu ili trenutku predstavlja primesa „neki”. Ostali recipijenti, bez obzira što imaju status samoupravljača, na ovakav način se isključuju iz komunikacionog čina. Jednostavno, ne mogu ga dovesti do psihološkog kraja рге nego što dobiju dodatnu informaciju koja uklanja mistifikaciju. Zato smatramo da informacija sa primesom mistifikacije ne nadgrađuje simbolički čist samoupravni odnos, niti odnose slobodno udruženih samoupravljača. Drugu pojavu označio bih kao uzurpaciju. Ona se pretežno odnosi na ograničavanje dostupnosti informacijama i sužavanje kruga potencijalnih i stvarnih izvora informacija. Ogleda se u prevaziđenoj navici da se davanje informacija pretvori u ovlašćenje pojedinaca u organizacijama udruženog rada, društveno-političkim zajednicama i telima. Tako profesionalni komunikatori, i ostali potencijalni korisnici informacija, ne mogu da ih dobiju ako ne kontaktiraju sa ovlašćenim izvorom. Kakav društveni odnos u takvoj situaciji treba da istražuje poslenik istraživanja masovnih komunikacija? Izvor informacija u liku „odgovornog druga” nije proizvod samoupravnog utvrđivanja načina informisanja javnosti i zaštite eventualnih tajni. O tome se govori u Zakonima o informisanju i u Ustavu, čiji ćemo član 97 citirati: „Rad državnih organa i organa upravljanja organizacija udruženog rada i drugih samoupravnih organizacija i zajednica i organa društveno-političkih organizacija i udruženja je javan. Način obezbeđivanja javnosti

2 Termin upotrebljen na ovom mestu, kao i u kasnijim slučajevima, samo je po mišljenju autora najadekvatniji.

79