РТВ Теорија и пракса

informacijama treba da raspolaže delegat a ne i pripadnik društva koji je samo privremeno bez te funkcije ali ne i bez prava da sam usklađuje i ostvaruje svoje društvene odnose. Јег on bira svoje delegacije i delegate putem kojih može neposredno (podvukao M.R.) da utiče i odlučuje o ostvarivanju svojih sopstvenih interesa na svim područjima društvenog Da li bi delegatska informacija trebalo da ima drugačije značenje, intenciju, ili da bude više samoupravna u odnosu na onu namenjenu širokoj samoupravnoj javnosti? Čini nam se da u sistemu javnog informisanja ne bi trebalo da se izgrađuju ekskluzivno deiegatski kanali. Konačno, kao veoma dobar indikator realnih odnosa u našem samoupravnom društvu, koji imaju uticaj na sadržinu informacija, može da posluži pojava koju bismo označih kao parcijalizacija informacija. U njenom smo prisustvu kada zapazimo da o istom zbivanju ili društvenom odnosu postoje različite informacije s obzirom da li se objavljuju u sredstvu informisanja organizacije udruženog rada, komune ili šire društveno-političke zajednice. Razlika je obično najveća u delu koji u informaciji nosi intenciju. Međutim, to samo znači da je zbiljski kontekst sa mnogo aspekata, na različite načine pojednostavljen. Do ovakve pojave prirodno dovodi postojanje različitih, po kvalitetu i obimu, realnih interesa u složenim samoupravnira strukturama. Ova pojava je, po mišljenju teoretičara Sovija, uočljiva u svim društvima gde je dozvoljeno slobodno kretanje ekonomskih interesa.^ Međutim, parcijalizacija informacija može da otežava samoupravne procese dogovaranja i sporazumevanja koji su imanentni novom tipu socijalističke demokratije kao mehanizmu za utvrđivanje i zadovoljavanje onoga što je opšti društveni interes. Parcijalizacija informacija može imati,za posledicu parcijalizaciju samoupravne javnosti u užim ili širim društveno-političkim zajednicama, čime se umanjuje kritička snaga te neinstitucionalizovane baze delegatskog odlučivanja. U načelu, primese parcijalizacije informacija o istom pitanju otkrivaju nam da postoje i takvi društveni odnosi kojima se ometa slobodna razmena rada, dohodovno povezivanje delova udruženog rada, otežava se širenje svesti o opštem društvenom interesu. A upravo to treba da se postigne samoupravnim

4 Eđvard Kardelj: Pravci razvoja poiitičkog sistema socijalističkog samoupravljanja, IC Komunist, Beograd, 1977, str. 21.

„Ако su materijalni interesi Ijudi dovedeni u pitanje opšti je slučaj da se deformacije poruka iz oblasti zbivanja na sektoru ekonomskih odnosa čine u pravcu koji oiakšava odbranu ovih interesa.’’ Citirano ргеша: dr Toma Đorđevič i mr Miroljub Radojković: Teorija u sistemu informisanja, FPN, Beograd, 1976, str. 52,

82