РТВ Теорија и пракса

Dr Stevan Majstorovič

KOMUNIKACIJE I KULTURNE PROMENE

KOMUNICIRANJE - ELEMENTARNO LJUDSKO PRAVO Šta je komunikacija u opštem smislu, kojim se sredstvima ostvaruje i sa kakvim efektima, kakva je u tome uloga mass media - o svemu tome se naširoko raspravlja. Naš je zadatak da se ovde pozabavimo onim oblicima komuniciranja koji se odnose na obrazovanje i kulturne promene. Ali šta bi uopšte bilo „kulturno” komuniciranje? Po tradicionalnom shvatanju, to jc komuniciranje preko prevashodno kulturnih oblika, pri čemu se uglavnom podrazumevaju umetnički oblici. To bi, dakle, bilo komuniciranje umetnika i drugih stvaralaca sa publikom, dok oblici i načini komuniciranja treba da što vernije i adekvatnije prenose umetnikovu poruku, misli, osečanja, vizije sveta, subjektivna iskustva ili šta drugo. U ovako shvačenoj komunikaciji pažnja se usredsređuje na način prenošenja i tzv. recepciju, dok se od strane primalaca ne očekuje ništa drugo do da kulturni oblik i njegov sadržaj shvate i izraze svoju prijemčivost ili neprijemčivost. Po drugom, savremenijem shvatanju, koje zastupa Rejmond Vilijems u „Komunikacijama”, komuniciranje je mnogo šire i složenije. Ono se nc određuje unapred po oblicima po kojima bi jedno komuniciranje bilo prevashodno kulturno a drugo ne, nego po sadržaju. Ono obuhvata svekolika iskustva koja su za Ijude aktuelna i koja za njih imaju određen značaj. Ovo shvatanje ide i dalje od ovoga da bi živo jezgro i suštinu jedne kulture videlo upravo u komuniciranju iskustava i međusobnoj interakciji pripadnika jedne zajednice. To bi, dakle, bilo stalno sučeljavanje i proveravanje ličnih i kolektivnih iskustava, obbkovanje i preoblikovanje „građe života”, međusobni izazovi i prožimanje, traženje novih sinteza ili otvaranje novih pitanja, zatim revizija starih uvida i shvatanja itd. Kultura, dakle, nije po ovom shvatanju skup definitivnih oblika I sadržaja, nego sam živi proces njihovog nastajanja, isto kao što je i komuniciranje stalni i živi proces. Kad ovo drugo prestaje, ili je iz nekih razloga blokirano, nestaje ili atrofira i živa kultura, Ostaju mrtvi oblici koji su kulturni po spoljnim oznakama, ali ne i po aktuelnom sadržaju.

210