РТВ Теорија и пракса

i kulturnog života u kojima tema komunikacija ne zauzima posebno mesto. Kada je reč o zemljama u razvoju i akcijama nesvrstanih u oblasti komunikacija, onda razgovori dobijaju šire oblike i jednu dublju dimenziju. Sekretar Međunarodne komisije za studije problema komunikacija Ašer Deleon, bio nam je u Parizu sagovornik koji je veoma iscrpno ukazao na neke osnovne probleme u tom domenu: „Kada smo govorili o komunikacijama u stvari smo veoma dugo mislili samo na informacije. Mislim da je to vreme prevaziđeno i da danas pod komunikacijama podrazumevamo ono što se zove interpersonalna komunikacija, komunikacija kao sastavni deo komunalnog života, komunikacija kao pomoć Ijudima da mogu da odlučuju, da mogu da utiču na zbivanja oko sebe i - komunikacija kao sastavni deo masovnih medija, jer je to jedan od oblika. Istovremeno, komunikacija postaje i jedan od elemenata u rešavanju problema kulturne integracije ili dezintegradje, problema kulturnog identiteta, razoružanja, mira, obrazovanja...” Ašer Deleon upozorava i na neke negativne efekte komunikacije, misleči pri tome na to u kojoj meri komunikacije, kakve danas postoje, pomažu eliti da se nametne masi, velikima da se nametnu malima i u kojoj meri kao sistem i kao sadržina, komunikacije predstavljaju ostatak kolonijalizma i jednu od formi neokolonijalizma. Nabrajajuči negativne efekte Deleon pominje i nemogučnost da se stvarno oslobode oni koji žele da se dezalijeniraju. Ostaje pitanje koliko sadašnje stanje komunikacija stvarno omogučuje da se pomogne onima koji žele da dođu do kulturnih dobara, a ne do pseudokulture, koji žele da budu faktori društvenog razvitka i odlučivanja u svojim sredinama. Ašer Deleon posebno insistira na sledećoj činjenici: „Neophodno je istači da je postoječe stanje u sferi komunikacija u velikoj meri opterećeno prošlošču i da samo ukoliko se oslobodimo i teorije i prakse, koja je nasleđe prošlosti, možemo očekivati di sredstva komunikacija odigraju određenu pozitivnu ulogu, Mislirn da su u tom pogledu nesvrstane zemlje odigrale izvanredno važnu ulogu, ne samo od Kolomba pa nadalje, nego i pre Kolomba. Zbog toga je pod udarom, pre svega, teorija o slobodnoj cirkulaciji. Ne zato što je slobodna cirkulacija vesti, informacija, slobodna cirkulacija ideja, sama po sebi negativna. Nego zbog toga što je isključiv akcenat na slobodi cirkulacije, na neki način deformisao težnje i istovremeno sprečio nerazvijeni svet da ostvari svoje ciljeve u toj oblasti. Drugim rečima, očigledno je da je isključivo insistiranje na slobodnoj

11