РТВ Теорија и пракса

1 J.Kučera, Montaža na filmu i televiziji, poglavlje „Određivanje dužine kadга”, str. 111.

Literatura: Television Production and Direction, Geraid Millerson, Hastings House, New York.

ne opterećuju gledaoca nepotrebnim razmišljanjima. Baveči se elektronskim montažnim postupkom - miksovanjem, primećujemo da zakonitosti filmske montaže, u direktnom TV procesu, deluju različito. Ovoj razlici svakako doprinosi karakter TV medija koji utiče na transformaciju primene zakona filmske montaže na televiziji. Utoliko pre što „televizijska percepcija zahteva drugačiju dužinu trajanja kadrova i drugu brzinu njihovog smenjivanja” l , To znači i drugačiju primenu reza. U filmskoj montaži rez u pokretu objekta u kadru, zavisno od plana, izvodi se izdvajanjem ili dodavanjem fotograma (kvadrata) da bi se održao vizuelni kontinuitet pokreta Na televiziji, isti utisak ostvaruje se pomeranjem mesta reza. Neki oblici filmske montaže jednostavno nisu prihvatljivi za televiziju kao, na primer, oblik polifone montaže u direktnim prenosima događaja. Zatim, koriščenje krupnog plana na televiziji, mimo njegovog pravog značaja koji ima na filmu. Ovo se pravda neposrednijim i uverljivijim delovanjem prenosioca televizijske poruke, kao i veličinom TV ekrana. Primera i razlika sigumo ima više, ah činjenica ostaje: Filmski zakoni montaže čine neminovnost audiovizuelnog izražavanja televizije i elektronskog montažnog postupka. Zakoni filma čine značajan depozit što ga je film dao televiziji, da na tim osnovama gradi svoje zakone, u skladu sa prirodom i svojstvima televizijskog sredstva i izraza.

168