РТВ Теорија и пракса
reč o podsečanju na žive biblioteke, robove-knjige koji su napamet kazivali priče uhranjenim Rimljanima, podsečanje je želja da te „preteče kaseta” u budučnosti ne dobiju svoj nastavak u Orvelovskoj viziji Trifoovog „Farenhajta”. Čovek je počeo veliku igru s televizijom, kao u ona daleka vremena sa vatrom: otkrio je, ne ume uvek da je ukroti i stalno razmišlja o dilemi sluga - gospodar. Razmišlja čak i sad kad je vatru ukrotio u kutiji šibica, a radio i televiziju u iste tolike portabl prijemnike. A dilema i dalje traje. Nje možda nema samo kod Vladimira Kozme Zvorikina, pionira televizije. Kad smo se rastajali u Prinstonu гекао nam je da začas zaboravimo na televiziju, jer hoče da nam pokaže nešto što je za njega mnogo značajnije. I odveo nas je da nam pokaže svog Ijubimca, psa! Ako bismo po svaku cenu u tome hteli da vidimo neku simboliku, onda bismp rekli da nas je onaj koji je ceo svoj vek posvetio pronalasku televizije upozorio na lepotu prirode koja nas okružuje, I na povratak životu. A čini se da i zemlje u razvoju upravo to i očekuju od televizije. Možda to i jeste jedina ispravna poruka i Ijudima i televiziji. I nov povod za nova razmišljanja.
Radomir Subotić, novinar. Diplomirao književnost uNovom Sadu i žurnalistiku u Parizu. Profesionalni novinar od 1950. godine. Autor je desetak radio i TV drama („Čovek koji se napio piva”, „Tanjir vručih čvaraka”, „Jagoš i Uglješa” i dr.); objavio knjige novela, putopisa, eseja i prevoda („Granice”, „Bečarski divani”, „Na leđima kita”, „Krstaški ratovi tišine”...). PosLednjih godina, kao scenarist i reditelj, pripremio za televiziju emisije o Marksu, Tesli, Pupinu, Džamonji, Magliću. Autor je i nekoliko emisija o nesvrstanim zemljama i zemljama u razvoju kao i dečjih serija „Priče o Africi” i „Priče o Americi”. Autor je i više tekstova o kulturi i informisanju u nesvrstanim zemljama („Traganje za sopstvenim likom”, RTV - teorija i praksa, br. 10, 1978).
19