РТВ Теорија и пракса

• šta je posebno negovano, šta forsirano, da li je štogod zapostavljeno? • žanrovi, jezik medija, kako je negovan, dometi i ргоpusti, O ocene razvoja (faze, usponi, krize-stagnacije, poleti), • rutinerstvo.zamor, entuzijazam, „otaljavanje” posla: stvaralaštvo, • analize-sinteze, problemi, teorijski zaključci (izpisma dr Ratku Božoviću).

LOLA ĐUKIĆ: Ja sam prvi put televiziju video 1936. godine. Bio sam zaprepaščen tom tehnikom. Zatim sam se, kao što znate, 1956, dvadeset godina od prvog viđenja, definitivno zaljubio u tu „gospu”, kako je ti nazva. 1956. godine formirana je prva grupa koja je trebalo da priprema rad na televiziji. Za program sam bio zadužen ja, pokojni Duško Vučkovič bio je za organizaciju, a Rođa Žižič za tehniku. Za razliku od sadašnje situacije na Televiziji, mi smo pokušavali da smislimo i da nekako sistematizujemo svoja saznanja o televiziji. Prvo putujuči po svetu, gledajuči razne televizijske programe 1956. i 1957. godine. Onda, držeči bezbrojne sastanke, simpozijume, razgovore, predavanja, referate - hteli smo da raspravimo i donesemo neki zajednički stav o tome šta treba da bude ta beogradska televizija, odnosno jugoslovenska, jer to je rađeno na jugoslovenskom nivou. Zatim smo raspravljali o mnogim estetskim pitanjima i teoretskim problemima. Ne primečujem da se od onda ikad više, bar među Ijudima u našem kolektivu, raspravljalo i razgovaralo o principijelnim programskim pitanjima. Svakodnevna praksa je toliko okupirala Ijude, a niko nije - bar koliko ja znam - izdvojen u našoj Televiziji da razmišlja o tome šta je televizija, kako da se razvija i kakvi su sadašnji programi u odnosu na ono šta bi trebalo da budu. Ja se vrlo dobro sečam nekih predavanja, koja sam i ja držao, koja su i drugi držali. Recimo, bilo je predavanja: kakva je razlika i sličnost između televizije, pozorišta i filma? Mi smo tada u Ljubljani, vrlo ozbiljno diskutovali o sličnostima i razlikama, i kako treba da bude koncipiran televizijski program. Mogu vam reći da po tadašnjim

24