РТВ Теорија и пракса

гекао malo direktnije, rekao bih da su i radio i televizija bili u službi užih grupa, i sada su skoro svuda. Tu preovladava jedan tzv. autoritarni metod, metod kojim se koristi glasilo kao prenosnik za saopštavanje poruka, stavova konfekcijskih istina. U službi užih interesa medij se gradi apsolutno kao jednosmerna komunikacija i ne želi da uspostavlja dvosmernu komunikaciju sa publikom, tzv. masom. Otuda i mass-media. Nedavni sastanak eksperata UNESKO u Beogradu (tema: Participacija u medijima) analizirao je to stanje. I u inostranstvu Ijudi se bave tim pitanjima. Konstatovali su da je Jugoslavija jedini izuzetak, gde se zbog samoupravnih odnosa, samoupravne decentralizacije razvoja društva, nastoji da se i RTV mediji transformišu, da budu s dvosmernom komunikacijom samoupravna opštila. Prateči teorijske radove i u inostranstvu možemo da konstatujemo da o komunikacijama pravih, upotrebljivih teorija još nema. Ima parcijalnih, ima obojenih određenim gledištima, ali samoupravne, naše teorije još nema. Sve ovo što mi činimo i praksom (praveči RTV programe) i pokušavajuči da uopštavamo iskustva, mogu da budu u stvari kamenčiči u mozaiku za nekoga ko bude mudar da izgradi jednu teoriju samoupravnih opštila, koja bi potpuno na drugi način tretirala čoveka pred TV ekranom. VLADIMIR NEORIČIĆ: Interesantno je ono kako je Duško video televiziju. Zato auditorij, gde god je moguće da izrazi svoje utiske i mišljenja, govor ijudi u poslednje vreme na televiziji doživljava kao najviši moguči stepen pričanja. Ja ne govorim o „radijskom uticaju”, jer to nema

36