РТВ Теорија и пракса

obuhvataju programe na drugim jezicima (a radio i televizijski programi u Jugoslaviji se proizvode i emituju na 11 jezika). Nesumnjivo je zajednički jezik olakšao programsku saradnju RTV centara srpskohrvatskog područja, ali različitost jezika ne bi nikako smela da predstavlja nesavladivu prepreku programske saradnje svih RTV centara u Jugoslaviji. Uostalom, celokupno naše društvo pokazuje da se u pripremanju i emitovanju programa može u punoj meri poštovati ravnopravnost jezika i pisama, odnosno književno-jezičkog izraza naroda i narodnosti i da se istovremeno ništa ne gubi na komunikativnosti programa. Stoga prevodilaštvo postaje sve značajniji činilac programske politike radija i televizije. Treba, konačno, reči da i na prvi pogled banalne pojedinosti predstavljaju važan element programske saradnje. Reč je o kađrovskoj, organizacionoj i tehničkoj opremljenosti RTV centara da uredno obavljaju razne poslove od kojih zavisi uspešnost saradnje. U tom pogledu od jednog do drugog RTV centra stanje je različito. Treba, stoga, razlučiti koje se to tehničke i materijalne okolnosti pojavljuju kao smetnja programskoj saradnji, a koje su smetnje rezultat subjektivnih slabosti. Podvlačimo da je prostor za našu akciju ogroman, da je moguče i neophodno da se unaprede postojeći i ustale novi obtici zajedničkog rada RTV centara na bilateralnoj ili multilateralnoj osnovi, dakako u skladu sa ustavnim odredbama i razvitkom poUtičkog sistema. Delovanje jugoslovenskih RTV centara na međunarodnom planu je izuzetno veUko; razvijaju se manje iU više dobri saradnički odnosi sa odgovarajućim organizacijama u 120 zemalja. Nakon Sarajevske konferencije radio-difuznih organizacija nesvrstanih zemalja ovi odnosi su izuzetno napredovaU. Zahvaljujuči ovakvim nastojanjima, naravno, uz veoma opsežnu samostalnu obradu tokova međunarodnog života, RTV centri daju sve značajniji prilog razumevanju među Ijudima i narodima, borbi za mir i ravnopravne odnose u svetu. Na ovom području ima mnogo zadataka. U prvom redu, kulturna saradnja naše zemlje sa inostranstvom ne odvija se bez teškoča, što se ogleda u angažovanosti RTV centara. Na primer, sticajem raznih okolnosti oko 60 odsto stranog televizijskog programa se uvozi iz svega 4 visokorazvijene zemlje. Zato se uvoz ovih programa postavlja kao jedno od idejno-političkih, estetskih, pa i ekonomskih pitanja, koje treba neodložno rešiti. Nema mesta dvoumljenju; polazeči od

11