РТВ Теорија и пракса

„MEDIEN - REPORT” Juli - decembar 1977.

Ova dvonedeljna publikacija austrijskog radija prenosi članke o radiju i televiziji, objavljene m nemačkom jeziku

ISTRAŽIVANJA 1. Herta Šturm (Hertha Sturm) nastoji da u svom članku opravda istraživanja 0 uticaju medija od sve češčih zamerki da su to poduhvati bez kraja i konca i da je područje ispitivanja neomeđeno pa samim tim i izolovano proučavanje. uticaja medija nemogučno. Autor smatra, iako ne postoji „čisti” uticaj medija, već više faktora deluju zajedno (društveni uslovi, političko opredeljenje 1 inteligencija ispitanika, predznanje o temi itd.) da je ipak mogučno - ako su grupe ispitanika ujednačene - da se sa sigurnošću prihvati da neki uticaji potiču od medija iako i tada rezultati imaju ograničenu važnost Smatra da se rezultati psiholoških istraživanja mogu da prenesu na medij i na osnovu određenih poređenja utvrdi šta je specifični uticaj medija. Realizujuči ova istraživanja Centralni internacionalni institut bavi se istraživanjem medija sa psihološkog stanovišta. U toku su dva istraživanja: a) pokušaj da se model razvitka po Piažeu (Piaget) - pet efapa inteligencije - prenese na TV, tj. istraživanje da li se dete ponaša prema TV programu kao prema zadacima u kuči ili dečjem vrtiču, odnosno da li dete može da razume i ponovi zadatke koje mu prenesu TV i radio; drugim rečima da li je Piažeova postavka primenljiva u sastavljanju programa. Ispitivanje je u

toku i vrši se na nemačkoj i švajcarskoj deci; b) da li se Cajgernikov (Zeigarnik) efekt - pamćenje obavljenih i neobavijenih radnji - ispoljava na TV, jer se na TV slike brzo smenjuju i više se samo naznačuje i naslućuje pojedina radnja nego što se dovede do kraja. U toku je postavljanje plana za ovo istraživanje. Zamerke koje su u vezi sa istraživanjem na TV navedene u početku članka, nisu übedljivo obesnažene ni navođenjem ovih planiranih i započetih istraživanja. 2. Klaus Brepol (Klaus Brepohl) komentariše istraživanja koja su drugi sproveli a odnose se na uticaj televizije na duhovni razvitak. Istraživanja su pružila podatak da između jedan do dva miliona dece u starosti od tri do trinaest godina, sedi uveče pred televizorom i gleda kriminalni film ili vestern. Deca od tri do šest godina provedu nad knjigom, uključujući i slikovnice, nedeljno jedan čas i dvadesetpet minuta a pred televizorom pet časova i 45 minuta. Deca od 10 do 13 godina provedu nedeljno tri časa nad knjigom a 12 časova uz televizor. Već je količina zastrašujuča, pogotovo što deca gledaju pretežno avanturističke filmove i zabavne emisije a ne program za omladinu. Pedagog Stajmle (Steimle) tvrdi da se deca koja su pre počela sa televizorom nego sa knjigom, u emocionalnom pogledu razlikuju od dece pre pojave televizije. Dete okolinu sve više ceni po merilima koja daje TV a s druge strane, od samog početka, dete se uvodi u gotovo sve dogadaje i vidove življenja pa postepeno uvođenje u svet odraslih sve više gubi na značaju. To je utoliko važnije što je u ranim godinama intenzivan proces učenja a ne postoji kritička sposobnost

231