РТВ Теорија и пракса

izjave Tita date u različitim okolnostima, različitim povodima, jedna o ličnom susretu sa Staljinom, druga o mladom ruskom karijeristi, treća - autentični snimak govora sa mitinga iz tih godina, što zaključujemo po karakterističnom šumu i brzom govoru koji ne odgovara zvučnoj boji savremene radiofonske tehnike. Jedna od verovatno najpotresnijih izjava je ona koju daje Rudolf SlansM, slomljen i izmučen u zatvoru - izjava kojom priznaje da je kriv, da je bio oportunisla i kontrarevolucionar. I, konačno, tu je ništa manje potresna samo na drugi način - scena kada se stotine hiljade stanovnika jedne nama susedne zemlje klečeći na zemlji, na trgu glavnog grada, zaklinje na vernost mrtvom Staljinu. Ovo je scena duboko potresna zbog toga što govori do kojih granica laž može da ide i da traje, što govori o neverovatnom nedostatku dostojanstva hiljada Ijudi koji se zaklinju fikciji, koji nastavljaju da se klanjaju jednoj laži. Ako obratimo pažnju samo na tu, u Škanatinoj drami inače kratku scenu, videčemo da je utisak koji ona proizvodi kada čujemo taj snimak mnogo snažniji nego kada tu scenu ovako prepričavamo. I to je onaj specificum koji se odnosi isključivo na dokumentarnu radio-dramu, na polje zvuka. To dobrovoljno degradiranje hiljada Ijudi na masu vernika koji kleče - jedno je od najtraumatskijih segmenata inače veoma bogate priče o užasu i zlu koje reprezentuje staljinizam i o kome možemo dosta saznati u publicistici i u različitim studijama koje se na tu temu u nas pojavljuju. Budući da je sačinjena od niza upravo ovakvih dokumentarnih elemenata može se govoriti o njenom veoma snažnom utisku, idejnom i estetskom, o slici staijinizma i osudi koja mu se orim umetničkim delom izriče. Mislim da ova drama može veoma rečito da kazuje miadim generacijama o kakvoj je našoj pobedi reč, o smislu i značaju te pobede. Kada i sami preiistevamo komplete novina iz tog perioda videčemo da je odgovor na sav pritisak, odgovor naroda, bio jedan neviđeni patriotizam, patriotizam koji se ispoljio neviđenom snagom. Istovremeno moguće je pratiii kako i u svetu rastu simpatije za našu zemlju, čak i u zemljama bloka, recimo, po slučaju sa poznatom epizodom sa našim fiskulturnicima na sletu u Pragu. Ja bih sada, umesto bilo kakvog reziraea o Škanatinom delu, naveo tri karakterisučna mesta iz strane štampe koja je 1956. donela vest o raspuštanju Kominforma. NJUSVIK, 4.5.1956: ~...U prisustvu osamnaestorice vrhovnih komunističkih rukovodilaca Evrope, kojima je tom prilikom poverena uloga osnivača, Kominform se rodio 20. septembra

24