РТВ Теорија и пракса

deo emisije, „pastoralni”, dešava se u ribarskom naselju norveške Laponije, u jednoj ribarskoj porodici, odiikuje se izvanrednim akustičkim ambijentom; ribe poskakuju u nekoj svojoj vodenoj ostavi, zatim se pračakaju ~na suvom” i na kraju cvrče na figanju, uz spontan, neusiljen i srdačan razgovor ribarske porodice; žena priča o načinu spremanja ribe, dete se umeša nekom svojom upitnom zavrzlamom, dok ribar govori o ribarenju, o budučnosti tog nasleđenog i usavršenog zanata, nad kojim su se nadvili teški oblaci petrolejskog prosperiteta Norveške, o lepotama i prednostima arktičko-ribarske pastorale u koju nasilno uskače civilizacija petrolejskim bušotinama, sirenama, trovanjem ribe, ludom trkom za novcem itd. I dok se laponijsko-norveška „pastorala” otvara sama iz sebe, sledeći svoj neusiljeni tok (u ribarevoj porodici se inače govori finski jezik), dotle ona velegradska priča, iz Osla, u kojoj učestvuju ministar za ribarstvo i građani glavnog grada Norveške, sama sobom ostaje bez šarma, bez neposrednosfi (govori se norveški, a izjave su prevedene na finski), u formi ne mnogo inventivnih intervjua. Idejni kontrast je postignut, na štetu umetničke koherentnosti. I australijski autor Ričard V.Dejvis, u svojoj radio-drami Šuma, bira idejni ugao koji je shčan osnovnoj zamisli finskih dokumentarista. Čovek i žena žive u šumi; to je „svet u drugom svetu”, daleko od civilizacije i urbane tehnologije, zaštićen sopstvenim „rituahma i verovanjima”; u „parni” život ulazi „nepar , mlada žena koja luta šumom; opasnost da se šumska idila naruši stigla je sasvim bhzu, u samo njeno gnezdo, ah „začarana” šuma je i to očekivala. Pred nama je izdvojena egzistencija, u slobodnom prirodnom prostoru; ipak nedovoljno slobodna i ne sasvim zaštičena od ideja i emocija izvanšumskog sveta. Ova šumska igra delovala je dosta siromašno, naročito u reahzacijskom smislu; kako je ona daleko od Rufinijevih Malih sposohnosti (radio-drama koja je pre nekoliko godina dobila nagradu na ~Prix Italia”), čija se slojevita zaigranost takođe dešavala u šumskom ambijentu. Idejnom preferiranju šumskih i seoskih ambijenata pridružuje se i danski autor Knud Ebbesen, svojom dokumentarnom emisijom Zemlja sela. Međutim, njegova naklonost prema seoskim pejzažima ima nešto drukčiji smisao, ne u kontekstu opšte, rusoovske diferencije prirodnog i urbanog, nego u značenju prohvljenja podražavalačkom razvoju jednog dela sveta, nerazvijenijeg, prema pravilima onog drugog dela, razvijenijeg. Autor je odjezdio u Šri Lanku utvrdivši da je to zemlja sela i da je kao takva u kontrastu sa „teoretskim

33