РТВ Теорија и пракса

rezultata piskaranja o „onoj” televiziji i nije za očekivati nešto drugo do bezrazložne parade uzvika i upitnika o televizijskoj i teoriji, i praksi. Štaviše, sagovornik ne očekuje da u TV rubrici ovog kritičara nađe iole trezvenu misao o povratnoj ulozi televizije. Ponajmanje, od ovakvog kritičkog pristupa može se očekivati podržavanje ideje o televiziji kao pre svega jednog od oblika audiovizuelnih komunikacija, koji, istina, nužno nosi pečate društva iz kojeg formom izranja, ali koji upravo zato ne može da donosi preko svojih kanala isključivo najbolje, najlepše i najsmislenije što konkretno dmštvo poseduje u svojoj nutrini. Rečju, vrednosne procene ovakvih posramljenika sadrže onu vrstu metodološke labilnosti koja pristup mediju svode na neku kvaziintelektualnu arbitražu: izjasniti se do kraja o onome što vidiš u datoj TV slici, ili, ~to” sačuvati za sebe, i sebi slične. Pri tom se, naravno, vrši svođenje komunikoloških značajki televizijske komunikacije na otkrivanje njenih dmštveno-relevantnih parametara, ili se predočava kao podmčje svesnih dmštvenih snaga koje bi to u krajnjoj liniji morale biti. Ako bi valjalo tražiti nukleus raspada kritičarske volje u našeg televizijskog hroničara (prirodom stvari trebalo bi da kritičar pišući o televizijskom mediju nalazi i sebi uporište kao biće ostrašnjenih odluka baš kao što televizijskim poslenicima čiji rad vrednuje ističe svrsishodnost bavljenja ovim poslom a gledaocima odnosno čitaocima TV mbrika pospešuje želju za dmženjem s televizijskom predstavom sveta), onda bi analiza pomenute opaske o piskaranju o tamo „onom” predmetu percepcije odvela do samih korena nesporazuma koji prate opažanje televizijskog fenomena kad se uslovno podvaja akt usvojenja (kako se gleda televizija) i mogučnost interpretacije (kako se piše o televiziji). Naravno, koreni ovih nesporazuma nisu indikativni samo za našu sredinu: sprdaju se s televizijom i svojim poslom, i televizijski hroničari Amerike, Alžira i SR Nemačke. No, „naši koreni” kritičarske inferiornosti - da se svesno i savesno radi ono Sto se radi (u kulturi) i pri tom ne stidi sopstvene ostrašnjenosti, i obrnuto (a na isto izlazi) prehvaljuje sam čin ovog kulturološkog posla - tako su očito dobro odnegovani da izgleda samo onima sa najviše duha i smisla za rizik ostaje da sve okrenu u svoju korist i televiziju gledaju samo i neopozivo - ~sa svoja dva oka”. Od jednog takvog zornog gledanja u sopstveni televizor sa sopstvena dva oka, nastaje televizijska mbrika pod nadaleko čuvenim naslovom ~TV kuvarice”, rubrika koja krasi i slovom i slikom već više godina stranice televizijškog nedeljnika ~TV novosti”. Moglo bi se tačnije reči - mbrika koja nastaje

171