РТВ Теорија и пракса

Danas smo svi takvi i znatno se smanjuje udeo koji primarna saznanja doprinose našem znanju, a stalno raste doprinos koji daje „posredovano” znanje. Zato nas posebno i interesuju sredstva bez kojih ne bi mogli ni da nađemo ni da primimo „materijal o svetu” - ni po količini, ni po raznovrsnosti. Drugi razlog je još važniji: činjenice i mišljenja koje nam prenose mediji odnose se na naše celokupno znanje, iskustvo i stavove, a prihvatamo i merila koja nam prenosi masovni medij. Treči razlog je da se obilje raaterijala i informacija odnosi na međunarodne teme. Ranije je bio problem kako doči do informacija, a sada kako iz obilja informacija izabrati one koje su potrebne. Zato je važno da znamo da li masovni medij predstavlja stvari onakve kakve one jesu, da li daje najbitnije bez čega ne možemo i da li to daje bez iskrivljavanja. Sumnja u manipulisanje širi se kao epiđemija, a ima i slučajeva koji to dokazju. To može da dovede do gubitka minimuma poverenja bez kojeg je komunikacija nemoguča. Porast interesovanja za instituciju koja prenosi informacije doveo je do stvaranja nove oblasti politike - politike medija. Novi medij ipak nije istisnuo prvi medij - novine nisu izgubile na značaju. Ako je reč o političkim vestima, ta dva medija se čak dopunjuju: televizija daje kratku i efektnu informaciju koju čitalac u široj verziji nalazi u novinama. A zabeleženo je i povratno dejstvo; u vreme štrajka, kada nije bilo novina, manje su uključivane TV vesti. No i pored sve modernizacije i uvođenja kompjutera, novine ne mogu tako brzo da stignu do krajnjeg potrošača, ali je ipak nametnut ritam koji ne dozvoljava odstupanja. Tako je i tu racionalizacija osnovni zakon društvenog komuniciranja. Saradnju ili konkurenciju medija ispitivalo je i jedno istraživanje Infratest instituta, sprovedeno na zahtev Bertelsmanove fondacije na temu

„Komunikativno ponašanje i knjiga”, i utvrđeno je da 44% odraslih poseže svakodnevno za knjigom kao i da oni koji mnogo čitaju isto tako često gledaju TV programe. Iz toga je izveden zaključak da je budućnost knjige tamo gde treba da se prodube informacije i znanja. Isto tako utvrđeno je da televizija dominira u sektoru zabave, a knjiga u obrazovanju. Institut Alensbah (Allensbach) je 1974. godine utvrdio da se 12 časova mesečno posvećuje lektiri i da 11% odraslih svakog dana koristi knjigu, a Infratest je petgodina kasnije, 1979, utvrdio da se lektiri mesečno posvećuje 18,5 časova i to na stručne knjige i priručnike otpada 14 časova, a na belestristiku samo 4,5. Otprilike je takav i odnos utrošenog novca za kupovinu knjiga: 70% ide na stručnu literaturu i Driručnike. Po redosledu kupovine knjiga po vrstama moderna književnost je na 19. mestu a klasična čak na 32. mestu; vode priručnici, stručne knjige, udžbenici i kuvari(!), Prema nalazu Infratesta dnevno se knjigom bavi 44% odraslog stanovništva SR Nemačke, časopisima 70%, dnevnim listovima 71%, televizijom 74%, radiom 76% itd. Mesečni izdaci na medije su 101 DM, od toga 55 DM ide na elektronske međije a 46 DM na pisane. Vodi televizija sa 21,5 DM (pretplata, nabavka, opravka), knjige sa 19 DM, časopisi sa 15 DM, radio sa 12 DM. Od ukupno 185 časova koliko se mesečno u proseku posvečuje mediju, na elektronski otpada 75%. Televizija i radio vode sa 36%, novine i knjige sa 10%. Istraživači Infratesta zaključuju da se u elektronskoj eri knjiga dobro drži, Uticaj TV na porodicu je takođe tema jednog članka u ovom godištu „Medien-Report". Odnos porodice i televizije, pod naslovora „Konflikt institucija” autor Hans Matias Keplinger (Hans Mathias Kepplinger) komentariše kroz 12 tačaka: 1. Televizija prostorno sjedinjuje članove porodica, po pravilu manjih

229