РТВ Теорија и пракса

informativno-političkog sugeriranja), več opštim sadržajem svoga dokumenta nudi gledaocu kompletniji i trajniji doživljaj. Upravo, deskripcija feljtonskog sadržaja prezentuje televizijskom gledaocu interesantne (estetsko-etički selekcionisane) podatke na veoma lak, razumljiv, popularan i, svim gledaocima, dostupan način. Kao i informativni zapis i feljtonski zapis je, dakako, dokumentaran (što če reči, potkrepljen nizom dokaza-dokumenata!), ali estetski sadržajniji, novinarski osmišljeniji, tj. funkcionalniji. Misao televizijskog feljtona je dalekosežnija; odabrana u mnoštvu sličnih činjenica, upletena u tkanje određene ideje, ona u kontinuitetu procesa mišljenja ne samo da dublje informiše gledaoca nego i podučava (razvija ukus, uvodi u tajni svet mašte) uči gledaoca da se snalazi u drugim, manje poznatim sredinama, i da samim tim, o izvesnim događajima zauzima određeni stav! U kontekstu slike i reči feljtonski zapis kontinuirano (prevashodno filmskim metodom građen!) razlaže sopstvenu političko-pedagošku ideju, koja je tek u televizijskom mediju kompletna, kako u odnosu na klasični novinarski zapis, tako isto i na informativno-politički podatak, jer, pre svega, u sebi sadrži birljivu mnogolikost dokumenta (kao životne istine), što u finalnom postupku (prezentaciji) asocira na dvopolnost osnovne ideje, kao simbioze informativnog, iskustvenog, didaktičnog i političkog sugeriranja, Koristeči se praksom inovirane reportaže, televizijski feljton (izraz pominjane kategorije feljtonsko-dokumentarne naracije), u kreaciji audio-video-sistema beleži izvesne događaje verodostojnim zapisom i prezentuje ih gledaocu takođe modernim sredstvima izražavanja. Od atraktivnog novinskog podlistka (u osnovnoj preokupaciji živahnog i duhovitog značenja, ili rubrike u žurnalu-novinama, u kojima se objavljuju takvi članci) po klasičnim formama narastanja i napredovanja, kroz toliko dugo i bremenito vreme, poznati feljton je i te kako nadgradio svoj prvobitni monološki i dijaloški način kazivanja pa, blizak literaturi, pokušava da na televizijskom ekranu umnoži sopstvene dimenzije (kao i domene!) svoga interesovanja. U opsegu delovanja feljtonsko-dokumentame naracije trebalo bi pomenuti putopis, u nas veoma retku literarno-novinarsku kategoriju, koji vuče koren iz klasičnog novinarstva. Za razliku od feljtona i njegove prezentacije, na literarno uzdizanje zapisa putopis, kao stara forma novinarskog izražavanja, veoma sporo krči sebi put u inače rastresitoj shemi različitih programa televizije. A on i poseduje prerogative za punu egzistenciju na