РТВ Теорија и пракса

Dr Petar Marjanovič,

pozorišni kritičar docent Akademije dramskih umetnosti u Novom Sadu

1. Alfred de Mise: VRATA TREBA DA BUDU ILI ZATVORENA ILI OTVORENA

Traje: 40,45 Muzika: Vili Gregec Snimatelj; Ferenc Morvai Ton-majstor: Ivan Fece Reditelj: Radoslav Lazić Uloge: Grof - Mihajlo Janketič - Markiza Jelisaveta Sabljič

Po sadržaju bih rekao da Miseov tekst Vrata treba da budu ili zatvorena ili otuorena pripada grupi njegovih šarmantnih malih komedija iz ciklusa Predstave ujednoj naslonjači. Ti tekstovi omogučavali su jednočasovnu razonodu i ispunjavali dokolicu viših francuskih krugova. Kasnije su igrani u hiljadama amaterskih pozorišta širom Francuske i po ostalim evropskim zemljama - da, evo, u godini 1979, stignu i do novosadskog radio-dramskog programa u prevodu Radmile Nedeljkovič (koji je, uzgred rečeno, skromnog dometa). Nisam uspeo da proniknem u čemu se sastojao rediteljski rad Radoslava Laziča. Možda u retkom savetu glumcima da promene ritam govora, ili u plasiranju zvučnih efekata (škripa jednih istih vrata - kao da su jedina u dvorcu, šum kiše koji sam, isti, čuo i u sledećoj emisiji - ali to se uočava samo u ovakvim prilikama i kao primedba

nema ni smisla). Ležerni način govora Jelisavete Sabijič (Markiza), koji je na samoj i delikatnoj granici privatnog tona, mogao je da stvori utisak da ona tekst nije vaijano ni pročitala pre snimanja emisije. U svakom slučaju postojao je tonski nesklad između govornih deonica Markize i glumački angažovanijeg Grofa (Mihajlo Janketić) - te se nametao neprijatan utisak nedovoljnog rada sa glumcima. Ovakav odnos prema radu primorava me da kažem sledeče: ako več stavljamo Alfreda de Misea na repertoar (a nema razloga da ga ne stavljamo) i ako dovodimo glumce-goste iz prve beogradske garniture (a takode nema razloga da ih ne pozivamo) - takvo opredeljenje obavezuje da izvođenje bude na visini renomea i pisca koji je svetski klasik i glumaca koji su sa vrha jugoslovenskog glumišta.

217