РТВ Теорија и пракса

doživljavaju se kao izuzetno verodostojno saopštenje kroz njihove razgovore o hrani (kraj stotina ovaca oni su večno žcljni jagnjeće kisele čorbc - ta želja i u kradu može namamiti), o cenama, o paketu iz Beograda. Cak i jczik javlja se ovde kao sociološki podatak, i time što je dosledno dijalckatska ali bez napadnosti, takva naglašenost, napadnost, medutim. potkrala se u jezičkoj obojcnosti Kardoševog lika njegov tekst je povremeno do nclogičnosti iskvarcn: ponegde se za najobičniju reč (jagnje, deset) vrača svom maternjem jcziku, dok u drugom siučaju glatko nadc u srpskohrvatskom čitavu frazu (~ako i to pogodi"). Iskušenje jczičke karikature ovde nije izbcgnuto. Nckc jezičke preteranosti pojavile su sc nezavisno od teksta u proccsu izvodcnja; poscbno kod učcstalosti psovki. Režija je pribegla uspclom triku javne probe u slobodnom prostoru a prcd publikom. Timc sc opravdava naglašena uloga pripovedača, koji bi bez toga ostao statičan nedramski eicmcnt. „Režijske pauze na probi" nisu, medutim, uhvatile pravi ritam. tako da se kod slušalaca povrcmeno gubi svcst o „dvostrukom programu" a na drugim mestima učcstalost pripovedačcvih i „režijskih” intcrprctacija smcta mirnom praćenju cmisijc. Naročito su u završnom dclu ovi prekidi primctni. baš tamo, daklc. gde bi utisak trebalo da bude najkoheremniji. Uopšte uzevši, pri kraju emisija pada: pri samom kraju potpuno je pokvarcna neodgovarajučom klasičnom muzikom izmedu prcdstavljanja ličnosti i finala. Rcžiser jc na kraju čak i izneverio tekst. intcrvenisao je đalcko višc no što je to dobrom završetku bilo potrebno.

Odličan izbor izvodača bcz sumnjo jc velika zasluga režijc. U tako dobro sklopljenom skupu vrsnih izvodača posebno sc izdvaja Milan Ajvaz koji jc, prividno bez ikakvc glume, ostvario duboko životan !ik starog čobana, šereta i lukavca, koga je iskusU'O naučilo dubokom, gotovo filozofskom humanizmu. Ipak, a sasvim retko. nade se u gradenju lika poneka preteranost nije übedljivo pretvaranje njegovo u neznalicu koja ni dva i dva ne može bez greške da sabere, jer se iz čitavog toka radnje vidi da ostali čobani imaju, gotovo instinktivan respekt pred njegovom staračkom mudrošču i iskustvom, Velika uloga pripovedača, poverena neprofesionalnom izvođaču, dobro je izdvojena od opšteg toga u kome radnja teče, a blago hroničarskim senčenjem ipak uklopljena u situaciju probe u seoskom dvorištu. Povremeno. magistralnost glavnog lika doseže i njegov glavni sagovornik, u izvrsnoj interpretaciji Ivana Hajtla. Izdvajanje dvojice glumaca ne treba smatrati pokudora ostalima. Čitav ansambl je veoma celovito kreirao emisiju sa zavidnom umetničkom spontanošću i doživljenošću. Šumovi i muzika korišćeni su sa dobrom uskladenošću sa radnjom. Insistiranje na glasovima životinja pruža veoma dobru zvučnu zavesu ruralnom eksterijeru. Stavljanje ovoga teksta na repertoar radio-dramskog programa veoma je dobar potez. Jedinsb'enom atmosferom, izvrsnim slikanjem lokalnog folklornog ambijenta, likovima koji su se izdigli ka univerzalnosti, zanimljivošću i pretežno đobrim vodenjcm radnje načinjena je veoma privlačna emisija. a bez stroge tekstualnog predloška.

216