РТВ Теорија и пракса

2. Zoltan Siđi: PRESEČEN ČOVEK

„Jedan čovek usred usamljenih igara i krvoproliča sluša kako se uskladuju muzički instrumenti pre predstave u jednoj nepoznatoj, dalekoj operi...” U ime naroda - objavljivanje presude krivac - obrazloženje; telesno zastrašivanje - u ime naroda, okrivljeni je odgovoran za svoje de 10... Tako glasi eho sečanja na jednog čoveka, na jedan daleki tragičan dogadaj, na Nandora Kašaija. Vidimo i čujemo kako vreme radi - kucanje sata - pretapanje dogadaja u sadašnjost i nazad u stvarnost spoljnog sveta, kradoraice viđenog kroz mali prozor podruma, Apstraktno razmišljanje o prolaženju vremena, o tome da i život može tako neprimetno proći, na način kako to Nandor Kašai oseča, posmatra i vidi... Grozničave odjeke tragike jednog života pisac fiksira u neku vrstu nadrealističke kompozicije, čije vezivne niti, polazeći od sve novog i novog objavljivanja sudske presude, prate Nandora Kašaija na njegovom tragičnom putu. Presečen čovek nije potpuno uravnoteženo dramsko delo, Od njega je nekom vrstom lirskog dokomponovanja, jedino reditelj mogao napraviti tragičan doživljaj sa neobičnim nijansama. Metronom

vremena, sentimentalni kovitlac muzike, urnebes pljeskanja, pljuštanje kiše, otkucaji srca, neobično dirljiv posmrtni marš, zvuk odlaska mrb'ačkih k01a... sve je to na prefinjen način iskomponovana audiovizuelna dramska radnja, koja nam umnogome pomaže da osetimo osnovni motiv drame. I tako nepovezani tekst - tonovi, reči, slike, koje čas nestaju pa se opet vračaju, dobija ođgovarajući smisao i utapa se u zaista uzvišeni dramski tok osećanja. Po mom mišljenju radi se o jednom zaista lepom primeru radio-režiranja. Uprkos tome, raože se postaviti pitanje; može li šta radio-slušalac razumeti u rađio-drami sa takvim tekstom, u igri sa takvim rešenjima. Sasvim je sigurno da ni pisac, ni reditelj, pa čak ni glumci svojim odličnim ostvarenjima, nisu računali na svet doživljaja šire publike. }er u ovom slučaju tekst i razum služe samo kao sredstvo za otkrivanje dramske radnje, u koju se neizostavno mora ukomponovati i auditivna dramaturgija. Samo tako možemo dožived unutrašnji odjek igre o ovoj usamljenoj tragičnoj ličnosti, koja u nama probuđuje plemenito osećanje saučešća koje se postepeno pojačava izmedu početnog plesnog ritma i završne tužne melodije sahrane. Radio-drama Presečen čovek predstavlja jedno lepo i dobro ostvarenje u okviru savremene radio-drame.

224