РТВ Теорија и пракса

Janoš Banjai,

književni kritičar, docent Filozofskog fakulteta u Novom Sadu

1. Anđelko Erdeljanin: BUDUĆNOST JE ONO ŠTO DOLAZI Reditelj: Tibor Vajda

Bezbroj različitih pojedinosti nalazi se u drami Anđelka Erdeljanina: dete razvedenih roditelja, ponovo oženjen otac koji viđa sina samo početkora svakog neparnog meseca, ali ni tada nema vremena; potčinjenost novoj ženi; kidnapovanje aviona, zemlja Eskima, seksualna revolucija. Osim toga, još i anketa sa decom. Defmicija važnih stvari u životu odraslih - Ijubav, tuča, strah - dečjom logikom. I sve to nekako nespretno izmučkano. Relativno dobra namera - izmišljanje jedne potpuno nemoguče priče i komične situacije iii baš kićenje te priče rečenicama koje teraju na razmišljanje - ne uspeva, na više mesta škripi, jer u njoj, na žalost, ima veoma malo duhovitosti, a puno praznog hoda. Rečima se iskazuje ono što bi trebalo iskazati glasom i efektima ili, baš obrnuto, efektima se prezentira ono što bi trebalo reči. Ali u drami ima i lepih i bogatih detalja, u prvom redu u dečijim razmišljanjima, u posrednim i neposrednim aluzijama na savremeni život Uprkos ovim zamerkama, drama često zasmejava slušaoce, ali ih tera i na razmišljanje. U prvom redu to se postiže posredstvom nekoliko veoma pogodnih aforizama. Prava književna vrsta Anđelka Erdeljanina je svakako aforizam a ne priča. Možda nije ni trebalo od toga stvarati priču koja

svojim mudrovanjima od jedne rečenice ili svega nekoliko reči, koje primoravaju na razmišljanje, pobuđuje u slušaocu misli o sopstvenora životu, otkriva nastranost i nevolje života i svakidašnjice. Na žalost, izgleda da ni prevod Gabora Filepa nije na potrebnom i očekivanom nivou. Samo u retkim slučajevima pronalazi one jezičke forme kojima bi mogao iskazati aforističke misii Erdeljanina. Izgleda da se i prevodilac usredsredio na samu priču, što je najmanje važan deo cele drame, a nije obratio pažnju na (ironično) mudrovanje u kratkim odgovorima dece i u saopštavanju autora. Nezavisno od toga, drama Erdeljanina je veoma koristan eksperiment Delimično zbog toga što neguje jednu deficitarnu književnu vrstu, radio-komediju, a delimično zbog toga što na veoma dobar način povezuje saopštenje autora sa iskrenim odgovorima dece. Baš zbog toga reditelj je imao težak posao. Zadatak je rešio na taj način što je veliku pažnju posvetio spoljnim efektima, a istovremeno je sve do kraja naglašavao komične vrednosti drame. To je veoma vešto uradio čestim koriščenjem „izobličenog" dečjeg glasa i stvaranjem štimunga pomoču muzičkih priloga. Iz tog aspekta početak drame

225